Уве Плат, Џез академија у Новом Саду: Џез је уметност живота
Саксофониста Уве Плат из Немачке је свирао са бројним познатим музичарима као што су Мел Луис, Денис Роланд, Милан Свобода, Дизи Гилеспи... Плат води и дортмунтски биг бенд за младе таленте, али у Новом Саду је познатији као водитељ Летње џез академије “Дортмунд - Нови Сад”, резултат сарадње Џез академије “Глен Бушман” из Дортмунда и Културног центра Новог Сада, уз подршку Музичке школе “Исидор Бајић”.
Бројни полазници ове радионице, из Новог Сада, Зрењанина, Вршца, Београда, Ваљева, Сплита, под менторством искусних музичара из света yеza (Клаус Хајман, Вања Кеврешан, Грегори Гејнер, Диан Пративи...) ових дана вредно вежбају у Новом Саду, да би крајем недеље извели концерте у јавним градским просторима, конкретно вечерас и сутра, на броду “Цепелин”, а у суботу, у Културном центру Новог Сада.
Колико година то већ долазите овде, ако може да се изброји?
- На Џез академије од 2011. Мој први долазак био је 2003, са Биг бендом из Дортмунда, на Новосадском џез фестивалу.
Која је тајна тог односа?
- Једна од “тајни” је то да су Нови Сад и Дортмунд градови побратими. У Дортмунду имамо веома добру институцију за едукацију младих yеz музичара. Музичке школе Новог Сада и Дортмунда су 2010. одлучиле да раде на едукацији младих музичара и дошло је до сарадње, која превазилази моју маленкост.
Шта треба за посвећеност тој врсти посла, у оквиру уметности као што је музика?
- Млади људи имају све нивое знања, тако да и ми имамо часове посвећене свима. Од теорије до праксе, од почетника, где почињемо ни од чега, до оних који знају све. Дакле, између свега и ничега.
Данас, овде, на вашој оркестарској радионици, ипак можемо да видимо и младе људе који нису “апсолутни почетници”, да цитирамо Дејвида Бовија...
- Да, морали бисте да знате да свирате. Не можемо да радимо с онима који не знају ништа да одсвирају на свом инструменту и контролишу га.
Посматрајући вас како предајете, види се колико је много стрпљења и љубави потребно да се савладају основе које, успут буди речено, уопште не звуче тако лоше?!?
- То је много више него да обилазиш свет, свираш и живиш рокенрол или живот џезера. То је та страна рада на развоју уметности. Учење, предавање знања је порука. Ако то не радите, нико неће разумети вашу поруку. У поп музици имамо много стилова, Бовија и Мајкла Џексона, али сви они опстају десетак година. Нема више правог рокенрола. У јавности је то перципирано другачије, не као уметност овог века. А џез је увек присутан, јер је основа за сву рок и поп музику, јер долази из класичне музичке основе. То вам је као да имате слушалице осамдесетих прошлог века, или мобилне телефоне данас. Yеz пружа много више хармонских могућности, него други жанрови, тако да је он и много важнији.
Ако се упитамо нешто о савременом yеzu и сцени која га представља, фестивали, ретки клубови... Шта би закључили?!?
- Фестивали су се променили, од правих yеz фестивала до музике за удовољавање публици. Тако да тамо више нема уметности. Потрага за бендовима који лепо звуче, свиђају се публици, није исто што и потрага за музиком, коју смо имали седамдесетих и осамдесетих. То значи да је наша порука, оно што ми представљамо радом овде - yеz је уметност. Ми желимо да покажемо људима да је yеz уметност музике, живота, не само удовољавања тренутним укусима.
Игор Бурић