Uve Plat, Džez akademija u Novom Sadu: Džez je umetnost života
Saksofonista Uve Plat iz Nemačke je svirao sa brojnim poznatim muzičarima kao što su Mel Luis, Denis Roland, Milan Svoboda, Dizi Gilespi... Plat vodi i dortmuntski big bend za mlade talente, ali u Novom Sadu je poznatiji kao voditelj Letnje džez akademije “Dortmund - Novi Sad”, rezultat saradnje Džez akademije “Glen Bušman” iz Dortmunda i Kulturnog centra Novog Sada, uz podršku Muzičke škole “Isidor Bajić”.
Brojni polaznici ove radionice, iz Novog Sada, Zrenjanina, Vršca, Beograda, Valjeva, Splita, pod mentorstvom iskusnih muzičara iz sveta yeza (Klaus Hajman, Vanja Kevrešan, Gregori Gejner, Dian Prativi...) ovih dana vredno vežbaju u Novom Sadu, da bi krajem nedelje izveli koncerte u javnim gradskim prostorima, konkretno večeras i sutra, na brodu “Cepelin”, a u subotu, u Kulturnom centru Novog Sada.
Koliko godina to već dolazite ovde, ako može da se izbroji?
- Na Džez akademije od 2011. Moj prvi dolazak bio je 2003, sa Big bendom iz Dortmunda, na Novosadskom džez festivalu.
Koja je tajna tog odnosa?
- Jedna od “tajni” je to da su Novi Sad i Dortmund gradovi pobratimi. U Dortmundu imamo veoma dobru instituciju za edukaciju mladih yez muzičara. Muzičke škole Novog Sada i Dortmunda su 2010. odlučile da rade na edukaciji mladih muzičara i došlo je do saradnje, koja prevazilazi moju malenkost.
Šta treba za posvećenost toj vrsti posla, u okviru umetnosti kao što je muzika?
- Mladi ljudi imaju sve nivoe znanja, tako da i mi imamo časove posvećene svima. Od teorije do prakse, od početnika, gde počinjemo ni od čega, do onih koji znaju sve. Dakle, između svega i ničega.
Danas, ovde, na vašoj orkestarskoj radionici, ipak možemo da vidimo i mlade ljude koji nisu “apsolutni početnici”, da citiramo Dejvida Bovija...
- Da, morali biste da znate da svirate. Ne možemo da radimo s onima koji ne znaju ništa da odsviraju na svom instrumentu i kontrolišu ga.
Posmatrajući vas kako predajete, vidi se koliko je mnogo strpljenja i ljubavi potrebno da se savladaju osnove koje, usput budi rečeno, uopšte ne zvuče tako loše?!?
- To je mnogo više nego da obilaziš svet, sviraš i živiš rokenrol ili život džezera. To je ta strana rada na razvoju umetnosti. Učenje, predavanje znanja je poruka. Ako to ne radite, niko neće razumeti vašu poruku. U pop muzici imamo mnogo stilova, Bovija i Majkla Džeksona, ali svi oni opstaju desetak godina. Nema više pravog rokenrola. U javnosti je to percipirano drugačije, ne kao umetnost ovog veka. A džez je uvek prisutan, jer je osnova za svu rok i pop muziku, jer dolazi iz klasične muzičke osnove. To vam je kao da imate slušalice osamdesetih prošlog veka, ili mobilne telefone danas. Yez pruža mnogo više harmonskih mogućnosti, nego drugi žanrovi, tako da je on i mnogo važniji.
Ako se upitamo nešto o savremenom yezu i sceni koja ga predstavlja, festivali, retki klubovi... Šta bi zaključili?!?
- Festivali su se promenili, od pravih yez festivala do muzike za udovoljavanje publici. Tako da tamo više nema umetnosti. Potraga za bendovima koji lepo zvuče, sviđaju se publici, nije isto što i potraga za muzikom, koju smo imali sedamdesetih i osamdesetih. To znači da je naša poruka, ono što mi predstavljamo radom ovde - yez je umetnost. Mi želimo da pokažemo ljudima da je yez umetnost muzike, života, ne samo udovoljavanja trenutnim ukusima.
Igor Burić