Под вођством свог изванредног, „правог“ и за диригента професионално школованог уметничког руководиоца Весне Кесић Крсмановић, с којим су и постигли досадашње успехе и побрали сва битна и вредна признања, наши певачи су наступили на три узастопна концерта у Опатији, Ријеци и Постојни, у свим овим местима две суседне државе некадашње заједничке земље изводећи различите програме, што је већ само по себи велики и изазовни задатак.
И овог пута се приказавши, како смо и раније истицали и писали у пуном и доследном значењу као врсно припремљен састав који сходно својој генерацијској разноврсности, али и и достојанственој сложности и присности поносно и примерено представља своју земљу Србију и град Нови Сад, „хаширци“ су се најпре огледали у акустички изванредној Цркви Светог Јакова на обали Опатијске ривијере. После смиреног и готово контемплативног уводног италијанског хора „Europa Cantat“, „Хашира“ је посетиоце у правом смислу „запљуснула“ једном јаркијом звучношћу и особеним интерпретацијама потпуно другачијег репертоара. У складу са садржајним захтевима мани- фестације, коју ведрим духом и жустром агилношћу води спретни организатор и хоровођа Емил Петровић, новосадски ансамбл је изненадио аудиторијум у многоме специфичним избором јеврејске литургијске музике.
Започео је с аутохтоно и упечатљиво донетим, чувеним Кол нидре Емила Косета, драматичним уводом у Јом Кипур („Дан помирења“) у ком је канторов соло аутентично и узбудљиво три пута динамички различито нијансирано „произносио“ тенор Марко Скенџић. Уследила је својеврсна успаванка Анену српског аутора Александра Вујића, у тумачењу Весне Кесић Крсмановић с призвуцима софистициране тужбалице па и вапаја, да би цео озбиљан и захтеван програм духовног карактера настављен с песмом Енош Луиса Левандовског, речитативне хорске поставке и значајне улоге клавирске деонице коју је с одговарајућом дубином и експре- сивношћу, упркос ограничених звучних могућности електричног клавира, ангажовано свирала пијанисткиња Јулија Бал. С пуном мером даматичности и чак сценског доживљаја изведена је потом композиција Јошев бесеитер Рафаела Блама с раскошно мелизматизованом, искрено проосећаном сопранском солистичком партијом Милице Палчек, да би одмах, такође снажан утисак оставила и распевана, с деликатно „подвученим“ појединачним мелодијским линијама Ели, Ели Давида Зехавија, као и Ахават олам Макса Јановског, с богатим и исто тако сензбилним, до сада и најбоље оствареним солом Данијеле Милосављевић. Јасан и леп баритон Алексеја Дарабуца започео је 92. псалам Тов леходос Луиса Левандовског, с поновним осећајним „иступом“ и подстицајним дејством Милице Палчек, која је свој унесени допринос дала и песми Ма тову истог аутора, али и распеваној Ледор вадор, Макса Финкелштајна, саставним делом сваке службе. Задржавши до краја одлучност и довољну енергију (иако су музицирали неколико сати после осмочасовног пута), јединствени програм „Хашира“ је с истим прегнућем вече заокружила традиционалном јеврејском песмом Шалом алејхем и Хиршовом Осе шалом.
Нови програм с пет жанровски различитих композиција реализован је другог дана у раскошној сали грандиозног Поморског музеја (Гувернерове палаче) у Ријеци, где се поред још три хора из Италије и Ријеке „Хашира“ представила са световним репертоаром креирајући га колико елегантно толико и темпераментно. Одговарајући спектар динамичког нијансирања, потпуна уживљеност, управо младалачко одушевљење, те драгоцени допринос пијанисткиње Јулије Бал (која се у популарној Тумбалалајки исказала и као способни аранжер), красили су и ово предавање. Нарочито дејство и одушевљење посетилца изазвали су већ легендарно тумачење сјајног „фолклорног“ Линђа Владимира Бердовића и обрада чувеног шлагера Девојко мала Дарка Краљића, када смо још једном нашу Весну Кесић Крсмановић доживели и као најупечатљивијег, али и најприроднијег диригента и овог догађаја.
Куриозитет трећем концерту Хора јеврејске општине Нови Сад дало је потпуно нестварно окружење Постојинске јаме (где су поред нашег, на великом подијуму јамске Кристалне дворане наступила и оба италијанска ансамбл), на ком је „Хашира” с дубоком духовношћу „изговорила“ најлепшу молитву српске духовне музике, славни Оче наш из Маринковићеве Литургије и још једном Бламов Јошев бесеитер, једино поновљен из читавог широког програма представљеног на свом првом учешћу на реномираном Интернационалном хорском фестивалу „We Are Singing Adriatic“.
Марија Адамов
