ODJECI GOSTOVANJA HORA „HAŠIRA” NA FESTIVALU „WE ARE SINGING ADRIATIC” Šalom alejhem

Pod vođstvom svog izvanrednog, „pravog“ i za dirigenta profesionalno školovanog umetničkog rukovodioca Vesne Kesić Krsmanović, s kojim su i postigli dosadašnje uspehe i pobrali sva bitna i vredna priznanja, naši pevači su nastupili na tri uzastopna koncerta u Opatiji, Rijeci i Postojni, u svim ovim mestima dve susedne države nekadašnje zajedničke zemlje izvodeći različite programe, što je već samo po sebi veliki i izazovni zadatak. 

I ovog puta se prikazavši, kako smo i ranije isticali i pisali u punom i doslednom značenju kao vrsno pripremljen sastav koji shodno svojoj generacijskoj raznovrsnosti, ali i i dostojanstvenoj složnosti i prisnosti ponosno i primereno predstavlja svoju zemlju Srbiju i grad Novi Sad, „haširci“ su se najpre ogledali u akustički izvanrednoj Crkvi Svetog Jakova na obali Opatijske rivijere. Posle smirenog i gotovo kontemplativnog uvodnog italijanskog hora „Europa Cantat“, „Hašira“ je posetioce u pravom smislu „zapljusnula“ jednom jarkijom zvučnošću i osobenim interpretacijama potpuno drugačijeg repertoara. U skladu sa sadržajnim zahtevima mani- festacije, koju vedrim duhom i žustrom agilnošću vodi spretni organizator i horovođa Emil Petrović, novosadski ansambl je iznenadio auditorijum u mnogome specifičnim izborom jevrejske liturgijske muzike. 

Započeo je s autohtono i upečatljivo donetim, čuvenim Kol nidre Emila Koseta, dramatičnim uvodom u Jom Kipur („Dan pomirenja“) u kom je kantorov solo autentično i uzbudljivo tri puta dinamički različito nijansirano „proiznosio“  tenor Marko Skendžić. Usledila je svojevrsna uspavanka Anenu srpskog autora Aleksandra Vujića, u tumačenju Vesne Kesić Krsmanović s prizvucima sofisticirane tužbalice pa i vapaja, da bi ceo ozbiljan i zahtevan program duhovnog karaktera nastavljen s pesmom Enoš Luisa Levandovskog, rečitativne horske postavke i značajne uloge klavirske deonice koju je s odgovarajućom dubinom i ekspre- sivnošću, uprkos ograničenih zvučnih mogućnosti električnog klavira, angažovano svirala pijanistkinja Julija Bal. S punom merom damatičnosti i čak scenskog doživljaja izvedena je potom kompozicija Jošev beseiter Rafaela Blama s raskošno melizmatizovanom, iskreno proosećanom sopranskom solističkom partijom Milice Palček, da bi odmah, takođe snažan utisak ostavila i raspevana, s delikatno „podvučenim“ pojedinačnim melodijskim linijama Eli, Eli Davida Zehavija, kao  i Ahavat olam Maksa Janovskog, s bogatim i isto tako senzbilnim, do sada i najbolje ostvarenim solom Danijele Milosavljević. Jasan i lep bariton Alekseja Darabuca započeo je 92. psalam Tov lehodos Luisa Levandovskog, s ponovnim osećajnim „istupom“ i podsticajnim dejstvom Milice Palček, koja je svoj uneseni doprinos dala i pesmi Ma tovu istog autora, ali i raspevanoj Ledor vador, Maksa Finkelštajna, sastavnim delom svake službe. Zadržavši do kraja odlučnost i dovoljnu energiju (iako su muzicirali nekoliko sati posle osmočasovnog puta), jedinstveni program „Hašira“ je s istim pregnućem veče zaokružila tradicionalnom jevrejskom pesmom Šalom alejhem  i Hiršovom Ose šalom.

Novi program s pet žanrovski različitih kompozicija realizovan je drugog dana u raskošnoj sali grandioznog Pomorskog muzeja (Guvernerove palače) u Rijeci, gde se pored još tri hora iz Italije i Rijeke „Hašira“ predstavila sa svetovnim repertoarom kreirajući ga koliko elegantno toliko i temperamentno. Odgovarajući spektar dinamičkog nijansiranja, potpuna uživljenost, upravo mladalačko oduševljenje, te dragoceni doprinos pijanistkinje Julije Bal (koja se u popularnoj Tumbalalajki iskazala i kao sposobni aranžer), krasili su i ovo predavanje. Naročito dejstvo i oduševljenje posetilca izazvali su već legendarno tumačenje sjajnog „folklornog“ Linđa Vladimira Berdovića i obrada čuvenog šlagera Devojko mala Darka Kraljića, kada smo još jednom našu Vesnu Kesić Krsmanović doživeli i kao najupečatljivijeg, ali i najprirodnijeg dirigenta i ovog događaja. 

Kuriozitet trećem koncertu Hora jevrejske opštine Novi Sad  dalo je potpuno nestvarno okruženje Postojinske jame (gde su pored našeg, na velikom podijumu jamske Kristalne dvorane nastupila i oba italijanska ansambl), na kom je „Hašira” s dubokom duhovnošću „izgovorila“ najlepšu molitvu srpske duhovne muzike, slavni Oče naš iz Marinkovićeve Liturgije i još jednom Blamov Jošev beseiter, jedino ponovljen iz čitavog  širokog programa predstavljenog na svom prvom učešću na renomiranom Internacionalnom horskom festivalu „We Are Singing Adriatic“. 

  Marija Adamov