Књига о Милану Младеновићу: Рок музика је поглед на свет

О новој публицистичкој књизи у издању куће “Службени гласник”, осим аутора, говорили су Петар Јањатовић, познати новинар и рок критичар, Петар В. Арбутина - извршни директор “Гласниковог”Сектора за издавање књига, и Весна Смиљанић Рангелов, уредница издања.

Музичар Милан Младеновић (1958-1994), фронтмен славне рок групе "ЕКВ - Екатарина Велика", спада у ред аутора који су остварили највеће домете српске и југословенске рок поезије, како је записао аутор књиге Златомир Гајић.

Писац је открио да је нова књига о Милану Младеновићу била изворно његов магистарски рад на Филозофском факултету у Новом Саду где је дипломирао на Одсеку за српску књижевност.

Тада је са својим професором - ментором разговарао о теми свог магистарског, и прво је желео да то буде о многим књижевницима као што су Шекспир, Достојевски, Маркес, Данте, чак и Борислав Пекић.

Ипак, професор га је одговорио од те идеје, јер је о свима њима увелико писано, те да је боље да узме неку необрађену тему, тако је избор одмах пао на Младеновића.

Наравно, књига пред вама није мој магистарски рад у изворном облику, јер би онда све било краће. Дописао сам многе ствари, у последње три године сам радио на том другом делу књиге, као надоградња магистарског, где се детаљно бавим свим албумима у његовом опусу кроз неколико група, открио је Златомир Гајић који је на корицама књиге записао - "ослушкујући корене, Младеновић је спознао у себи помало Орфеја, Пиндара, Паскоје, Милије, Змаја, Бранка, и Ленона... И да опет, од свега тога саздан, једино може да буде само он сам".

Златомир Гајић је свирао бас гитару са многим локалним бендовима у Новом Саду као "Блуз халтер", "Плави сомот", "Министарство љубави", "Модерн квартет", "Минстрел", "Гифт", "Симић квартет" и "Плави птичић", те је од ране младости посвећен рокенролу као музичар, новинар и публициста, писао је колумне о рок и џез музици, али и пратио позоришну, ликовну и књижевну сцену Србије.

Након увида у основне елементе Миланове поетике и њеног развоја, те утицаја његових сарадника, готово једнако моћних индивидуалаца и креативаца, следи појединачна књижевнотеоријска анализа жанровски карактеристичних песама овог аутора, и свеобухватна типолошка подела комплетног опуса према изворима инспирације, те прегледна анализа одабране дискографије ЕКВ, са увидом у њен музиколошки и књижевни сегмент.

Петар Јањатовић је оценио да ову књигу о Младеновићу као рок поети могу да читају и схвате и они који су сведоци тог времена када је рокер стварао и данашњи тинејџери што тек полако откровају групу ЕКВ, те "кад се каже научни рад, прва асоцијација је да ће бити смарање, што са овом књигом нипошто није случај".

Слушао сам Златомира како свира и веома је добар. Тако је он искористио драгоцено искуство које је имао као музичар да представи инсајдерски како функционише једна рок група. Са великом љубављу је писао о Милану Младеновићу и свим људима око њега. Тако је било јасно да је "Лимуново дрво" била Миланова група, а "Шарло Акробата" Којина, што се видело касније кад су њих двојица оснивали своје саставе ЕКВ, односно "Дисциплину кичме, истакао је Јањатовић.

Закључно поглавље нуди детаљан преглед и анализу медијске рецепције стваралаштва овог врхунског рок аутора, чије ванвременско дело поседује изузетну вредност и снажан утицај на генерације савременика и млађе, све до данас.

Искрено, "Шарло акробата" је за мене лично било непријатно изненађење, веома конфузно тада кад су се појавили. Нисам уопште схватао шта се ту дешава. Златомир је дао ново читање те групе кроз анализу свих песама и тако нам је приближио њихов једини албум. Свакако смо добили конплетну и занимљиву књигу о Милану Младеновићу која ће надам се подстаћи људе да све више откривају овог рок уметника, закључио је рок публициста Петар Јањатовић.

Младеновић се прославио као фронтмен, текстописац, певач, гитариста и композитор рок групе “ЕКВ – Екатарина Велика”, а пре овог бенда, био је афирмисан управо у краткотрајним саставима “Лимуново дрво” и “Шарло акробата” где је делио сцену са Душаном Којићем Којом (“Дисциплина кичме”) и Иваном Вдовићем Вдом.

Петар В. Арбутина осврнуо се на књиге о музици које издаје "Службени гласник" у последње време, као такође од истог аутора Гајића - "Рок песник  Бранимир Џони Штулић" (2021) о лидеру хрватске групе "Азра", о бенду "Лајбах" или наслову "Водич кроз нови талас у СФРЈ" музичара, драматурга и новинара Владимира Ђурића Ђуре (вођа састава "Ђура и морнари").

"Увек ми је драго када" Гласник" објављује такве књиге, јер чини ми се да није довољно код нас осветљен тај период културе, музике у бившој Југославији. Они су били прометеји свог доба, учинили су нас богатијим због њихове музике, испунили су нашу културну мапу, рекао је Арбутина и приметио да је аутор Гајић применио два основна принципа у писању нове књиге.

Ту је знање које је код Гајића огромно, и пидразумева се да га писац поседује, а онда је ту и емотивни ниво. Ви тако пишете о нечему што волите, допада вам се, а опет морате бити објективни, јер ви сте субјекат, ви стварате дело. Аутор је успео и да успостави атносферу тог доба, таквог времена које више немамо, а све то кроз једног јунака, какав је био Милан Младеновић, сматра Арбутина, и додаје да нова књига представља научни приступ рокенролу.

Такав је и концепт prеthodnog, споменутог дела аутора о Штулићу, што је била докторска дисертација назива "Рок поезија Џонија Штулића и њени медијски ођеци", чиме је Гајић стекао титулу доктора филологије 2018. године.

Ипак, методологија обе књиге се веома разликује, што је наравно веома добро, да не буде да се аутор стално служи истим концептом. Лепо је Гајић уочио да је поезија Младеновића негде налик Бранку Миљковићу, и говорила је Маргита Стефановић да би Милан постао песник, да није рокер, отуд и његове студије књижевности, подсетио је Арбутина и изразио велику захвалност Задужбини Милана Младеновића на помоћи при реализацији ове књиге, а присутна је била Маја Маричић, директорка те задужбине и емотивна партнерка Младеновића.

Књига је образац и еталон за касније изучавање о Младеновићу и том времену, за нове генерације. Искрено се надам да ће се појавити након ове, још књига о Младеновићу, не зато што ова можда није довољна или добра, напротив, већ је потребно да се о њему и даље пише, анализирао је Арбутина и за крај поентирао.

Рок музика није никад била забава, већ поглед на свет. Или у њему учествујеш или не. Као и панк, он није био бунт, већ управо као и рокенрол - поглед на свет, закључио је Арбутина испред "Службеног гласника".

Група "Шарло акробата" објавила је издања - „Пакет аранжман” - Разни извођачи (1981), учешће са "Идолима" и "Електричним оргазмом" , и „Бистрији или тупљи човек бива кад...” (1981) за дискографску кућу "Југотон".

Онда бенд "Катарина ИИ" је објавила албум„ Катарина ИИ” (1984), да би ЕКВ - Екатарина Велика публиковала - „Екатарина Велика” (1985), „С' ветром уз лице” (1986), „Љубав” (1987), „Само пар година за нас” (1989), „Дум дум” (1991), „Неко нас посматра” (1993).

Младеновић је био и део пројекта "Римтутитуки" под именомб„Слушај 'вамо” (Радио Б92, 1992.), као и револуционарног албума "Angеl's Brеath", амбијенталног издања сниманог у Бразилу (Имаго Рецордс, 1994), у тандему са колегон Митром Суботићем Субом.

Подсетимо, установљена је и награда "Милан Младеновић" од истоимене Задужбине која се додељује од 2019.године за најбољу песму, и до сада су лауреати били - домаће групе "Артан Лили", "Драм", "Ана & The Changes" и македонска музичарка Дина Јасхари.