Ирена Јосифовска, виолончелисткиња: Између класике и џеза

Тренутно је мастер студент на Универзитету уметности у Берлину, у класи проф. Јенса Петера Мајнца, након завршених студија на Академији уметности у Новом Саду, у класи професора Марка Милетића, и основних студија на Високој школи за музику у Детмолду, у Немачкој, у класи проф. Ксеније Јанковић. Уз то је похађала и многе мајсторске курсеве угледних професора и уметника. Наступала је у многим земљама, и као солисткињу су је пратили познати и цењени оркестри.

Студије у иностранству су prеthodnih месеци многи прекинули због пандемије, дошли кући очекујући повратак, а Ирена Јосифоска је ипак успела да се тамо врати почетком септембра, и ову јесен, и почетак нове школске године, дочекала је у Берлину. У свој Нови Сад поново долази да би учествовала на Номусу, први пут као солисткиња, након што је прошле године учествовала у фестивалском квартету. Овај концерт, на којем ће, уз пратњу Војвођанског симфонијског оркестра, под диригентским вођством Ивана Илића, извести Концерт за виолончело и дуваче Фридриха Гулде, како каже, једва чека, и јако му се радује.

Почела сам мастер студије на Универзитету уметности у Берлину прошлог октобра и била сам тамо један семестар у класи једног од тренутно најбољих професора на свету Јенса Петера Мајнца. Онда сам у марту дошла на две недеље у Србију, требало је да имам концерт, и тада је наступило све са короном шта је наступило, тако да сам заправо „заглавила“ у Србији око шест месеци, потпуно неочекивано, открива нам Ирена.

Имали су, како додаје, онлајн наставу у прошлом семестру, дакле и часове са професором, и нека предавања.

Није могло да се иде на академију, тако да сам онлајн могла све из Србије постићи. Нисам могла ни да путујем, тако да сам тада некако заиста била „заглављена“. Али, чак је и то добро функционисало. У почетку је било мало чудно, јер је требало да се навикнемо, али академија у Берлину је направила јако добру платформу, у којој се јако добро чује тон, и чују се и динамика и боје, тако да сам онлајн стварно могла да радим са професором, да кажем, скоро нормално. Успела сам да се вратим у Берлин, била сам пар дана само у карантину, док није стигао резултат теста, и после поново била на слободи, вели наша саговорница.

Шта сте све пропустили од наступа ових месеци?

То је баш грозно, пошто сам некако једва чекала ових пар месеци, јер сам имала баш лепе планове, а на крају су све отказали у марту. У року од недељу дана су све отказали до септембра, тако да је то баш била нека депресивна недеља. Требало је да идем на Вербије фестивал први пут, и много сам се радовала, јер је тешко „упасти“ да вас уопште позову. Мене су позвали, међу осам младих уметника сам одабрана, и то су отказали, али, хвала богу, позивају нас за учешће 2021. Дакле, није да су баш отказали, него су нас померили за следећу годину, тако да је то као нека утеха. Онда је требало да имам пар концерата с оркестром у Немачкој, и то је све пропало, наравно, па је требало да имам чак два, три фестивала камерне музике, углавном у Немачкој, један у Аустрији, и то је све пропало, то јест нешто је померено, а нешто отказано. Оно што ми је јако жао је да је требало да свирам у Берлину на једном великом фестивалу, Бетовенове сонате. Заправо је мој професор требало да свира, па није могао тог датума, па је мене и још једног студента предложио, и баш сам се радовала, то је била лепа прилика, али и то је отказано, тако да све је пропало у том периоду.

По два концерта очекују нас током викенда на фестивалу Номус. Најпре вечерас у 20 часова у Синагоги наступа Војвођански симфонијски оркестар, са диригентом Иваном Илићем, и солисткињом на виолончелу Иреном Јосифоском. На програму је Концерт за виолончело и дувачки оркестар Фридриха Гулде и свита “Пулчинела” Игора Стравинског. Након тога, у 22 часа у Галерији Матице српске следи концерт у оквиру „Бетовеновог маратона камерне музике”. Наступиће фестивалски квинтет у којем су: гудачки квартет ТАЈЈ (Александра Крчмар Ћулибрк, виолина, Јованка Мазалица, виолина, Јелена Филиповић, виола, Тимеа Калмар, виолончело), и Ивица Марушевић, контрабас. Солисти на клавиру су Сања Луковац и Александар Ђермановић. Они ће извести Бетовенове Концерте за клавир и оркестар бр. 4 и бр. 5, у аранжманима за клавир и гудачки квинтет.

Симфонијски оркестар РТС, под диригентским вођством маестром Бојана Суђића, са солисткињом на клавиру Јасминком Станчул, наступају на Номусу сутра у 20 часова у Синагоги. На програму овог концерта су Бетовенови Концерт за клавир и оркестар бр. 3 у ц-молу, и Леонора, увертира бр.3, оп.72б. Други концерт ће сутра 22 часа у Галерији Матице српске приредити перкусионисткиња Александра Шуклар. Она ће извести композиције Кејзија Канђелозија, Баха, Пјацоле, Небојше Јована Живковића, Ане Игнатовић Глинске и Емануела Сежурна.

На Номусу ћете свирати дело Фридриха Гулде. Чији је то био предлог?

Причала сам са уредником Номуса Миланом Радуловићем како је то дело занимљиво, а никада није извођено у Новом Саду. Тај чело концерт Фридриха Гулде је занимљив зато што је компонован за соло чело и за дувачки оркестар. Ту, заправо, лимењаци играју главну улогу. Има и дрвених дувача, и мислим да су ту само још контрабас, гитара и удараљке, тако да заправо гудача ни нема. Јако је занимљив склоп дела, има пет ставова, и сваки је другачији. Први став је некако у џез духу, а други став је кантилена, могу да кажем романтична. Трећи став је соло чело каденца, која је исто феноменално написана. Четврти став је на неки начин у барокном стилу, а пети подсећа на неку циркуску, вашарску музику. Дело је стварно занимљиво, али није уобичајено. Не могу да кажем да је класично, а не могу ни да га сврстам у yеz, него је баш нека мешавина. Досад нисам никада свирала с озвучењем, али ово ћу морати, пошто с толико лимењака иза мене тешко да бих се чула (смех). Ово дело сада први пут изводим, никад га досад нисам свирала.

Сада, када сте савладали то дело, како вам се чини та партитура баш за виолончело?

Искрено, кад сам га слушала, а више пута сам га слушала у животу, јако ми је било занимљиво и јако ме је привлачило, али је, у ствари, ужасно тешко, морам признати. Свашта је он написао, тако да, колико год човек ужива у музици, не може да се опусти, јер је стварно технички написао баш вратоломије по хватаљци. Деведесет одсто музике коју ја изводим је класика, тако да је ово прилика испробати и наћи се у тој сфери, тако да ћемо видети како ће проћи. За публику је супер, публика ће да ужива, а колико ћу ја, то ћемо видети (смех).

Наташа Пејчић