Irena Josifovska, violončelistkinja: Između klasike i džeza

Trenutno je master student na Univerzitetu umetnosti u Berlinu, u klasi prof. Jensa Petera Majnca, nakon završenih studija na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Marka Miletića, i osnovnih studija na Visokoj školi za muziku u Detmoldu, u Nemačkoj, u klasi prof. Ksenije Janković. Uz to je pohađala i mnoge majstorske kurseve uglednih profesora i umetnika. Nastupala je u mnogim zemljama, i kao solistkinju su je pratili poznati i cenjeni orkestri.

Studije u inostranstvu su prethodnih meseci mnogi prekinuli zbog pandemije, došli kući očekujući povratak, a Irena Josifoska je ipak uspela da se tamo vrati početkom septembra, i ovu jesen, i početak nove školske godine, dočekala je u Berlinu. U svoj Novi Sad ponovo dolazi da bi učestvovala na Nomusu, prvi put kao solistkinja, nakon što je prošle godine učestvovala u festivalskom kvartetu. Ovaj koncert, na kojem će, uz pratnju Vojvođanskog simfonijskog orkestra, pod dirigentskim vođstvom Ivana Ilića, izvesti Koncert za violončelo i duvače Fridriha Gulde, kako kaže, jedva čeka, i jako mu se raduje.

Počela sam master studije na Univerzitetu umetnosti u Berlinu prošlog oktobra i bila sam tamo jedan semestar u klasi jednog od trenutno najboljih profesora na svetu Jensa Petera Majnca. Onda sam u martu došla na dve nedelje u Srbiju, trebalo je da imam koncert, i tada je nastupilo sve sa koronom šta je nastupilo, tako da sam zapravo „zaglavila“ u Srbiji oko šest meseci, potpuno neočekivano, otkriva nam Irena.

Imali su, kako dodaje, onlajn nastavu u prošlom semestru, dakle i časove sa profesorom, i neka predavanja.

Nije moglo da se ide na akademiju, tako da sam onlajn mogla sve iz Srbije postići. Nisam mogla ni da putujem, tako da sam tada nekako zaista bila „zaglavljena“. Ali, čak je i to dobro funkcionisalo. U početku je bilo malo čudno, jer je trebalo da se naviknemo, ali akademija u Berlinu je napravila jako dobru platformu, u kojoj se jako dobro čuje ton, i čuju se i dinamika i boje, tako da sam onlajn stvarno mogla da radim sa profesorom, da kažem, skoro normalno. Uspela sam da se vratim u Berlin, bila sam par dana samo u karantinu, dok nije stigao rezultat testa, i posle ponovo bila na slobodi, veli naša sagovornica.

Šta ste sve propustili od nastupa ovih meseci?

To je baš grozno, pošto sam nekako jedva čekala ovih par meseci, jer sam imala baš lepe planove, a na kraju su sve otkazali u martu. U roku od nedelju dana su sve otkazali do septembra, tako da je to baš bila neka depresivna nedelja. Trebalo je da idem na Verbije festival prvi put, i mnogo sam se radovala, jer je teško „upasti“ da vas uopšte pozovu. Mene su pozvali, među osam mladih umetnika sam odabrana, i to su otkazali, ali, hvala bogu, pozivaju nas za učešće 2021. Dakle, nije da su baš otkazali, nego su nas pomerili za sledeću godinu, tako da je to kao neka uteha. Onda je trebalo da imam par koncerata s orkestrom u Nemačkoj, i to je sve propalo, naravno, pa je trebalo da imam čak dva, tri festivala kamerne muzike, uglavnom u Nemačkoj, jedan u Austriji, i to je sve propalo, to jest nešto je pomereno, a nešto otkazano. Ono što mi je jako žao je da je trebalo da sviram u Berlinu na jednom velikom festivalu, Betovenove sonate. Zapravo je moj profesor trebalo da svira, pa nije mogao tog datuma, pa je mene i još jednog studenta predložio, i baš sam se radovala, to je bila lepa prilika, ali i to je otkazano, tako da sve je propalo u tom periodu.

Po dva koncerta očekuju nas tokom vikenda na festivalu Nomus. Najpre večeras u 20 časova u Sinagogi nastupa Vojvođanski simfonijski orkestar, sa dirigentom Ivanom Ilićem, i solistkinjom na violončelu Irenom Josifoskom. Na programu je Koncert za violončelo i duvački orkestar Fridriha Gulde i svita “Pulčinela” Igora Stravinskog. Nakon toga, u 22 časa u Galeriji Matice srpske sledi koncert u okviru „Betovenovog maratona kamerne muzike”. Nastupiće festivalski kvintet u kojem su: gudački kvartet TAJJ (Aleksandra Krčmar Ćulibrk, violina, Jovanka Mazalica, violina, Jelena Filipović, viola, Timea Kalmar, violončelo), i Ivica Marušević, kontrabas. Solisti na klaviru su Sanja Lukovac i Aleksandar Đermanović. Oni će izvesti Betovenove Koncerte za klavir i orkestar br. 4 i br. 5, u aranžmanima za klavir i gudački kvintet.

Simfonijski orkestar RTS, pod dirigentskim vođstvom maestrom Bojana Suđića, sa solistkinjom na klaviru Jasminkom Stančul, nastupaju na Nomusu sutra u 20 časova u Sinagogi. Na programu ovog koncerta su Betovenovi Koncert za klavir i orkestar br. 3 u c-molu, i Leonora, uvertira br.3, op.72b. Drugi koncert će sutra 22 časa u Galeriji Matice srpske prirediti perkusionistkinja Aleksandra Šuklar. Ona će izvesti kompozicije Kejzija Kanđelozija, Baha, Pjacole, Nebojše Jovana Živkovića, Ane Ignatović Glinske i Emanuela Sežurna.

Na Nomusu ćete svirati delo Fridriha Gulde. Čiji je to bio predlog?

Pričala sam sa urednikom Nomusa Milanom Radulovićem kako je to delo zanimljivo, a nikada nije izvođeno u Novom Sadu. Taj čelo koncert Fridriha Gulde je zanimljiv zato što je komponovan za solo čelo i za duvački orkestar. Tu, zapravo, limenjaci igraju glavnu ulogu. Ima i drvenih duvača, i mislim da su tu samo još kontrabas, gitara i udaraljke, tako da zapravo gudača ni nema. Jako je zanimljiv sklop dela, ima pet stavova, i svaki je drugačiji. Prvi stav je nekako u džez duhu, a drugi stav je kantilena, mogu da kažem romantična. Treći stav je solo čelo kadenca, koja je isto fenomenalno napisana. Četvrti stav je na neki način u baroknom stilu, a peti podseća na neku cirkusku, vašarsku muziku. Delo je stvarno zanimljivo, ali nije uobičajeno. Ne mogu da kažem da je klasično, a ne mogu ni da ga svrstam u yez, nego je baš neka mešavina. Dosad nisam nikada svirala s ozvučenjem, ali ovo ću morati, pošto s toliko limenjaka iza mene teško da bih se čula (smeh). Ovo delo sada prvi put izvodim, nikad ga dosad nisam svirala.

Sada, kada ste savladali to delo, kako vam se čini ta partitura baš za violončelo?

Iskreno, kad sam ga slušala, a više puta sam ga slušala u životu, jako mi je bilo zanimljivo i jako me je privlačilo, ali je, u stvari, užasno teško, moram priznati. Svašta je on napisao, tako da, koliko god čovek uživa u muzici, ne može da se opusti, jer je stvarno tehnički napisao baš vratolomije po hvataljci. Devedeset odsto muzike koju ja izvodim je klasika, tako da je ovo prilika isprobati i naći se u toj sferi, tako da ćemo videti kako će proći. Za publiku je super, publika će da uživa, a koliko ću ja, to ćemo videti (smeh).

Nataša Pejčić