"Дневник" на биоскопској промоцији новог албума Металике
У свету класичне музике „Четири годишња доба” Антониа Вивалдија право је комозиторско ремек-дело. И свет хеви метала је дао одговор на ову тему, јер је најпопуларнији, и зашто не рећи највећи, метал бенд на свету, Металика, издао нови студијски албум „72 годишња доба” (72 сеасонс).
Да ли је и ово ремек-дело популарне четворке из Лос Анђелеса, време ће показати, али се Металика, како приличи великим бендовима, потрудила да својим обожаваоцима широм света приушти јединствен доживљај да у бископским салама дан пре званичног изласка свог најновијег албума, 12. студијског издања, могу преслушати премијерно све песме са видео-спотовима. Додатна вредност овог догађаја је што о читавом албуму, песмама појединачно, њиховом настанку и утисцима причају сами чланови бенда: Џејмс Хетфилд, певач и гитариста, бубњар Ларс Улрих, гитариста Кирк Хамет и басиста Роберт Трухиљо. Тако је ово аудио-визуелно путовање било прожето и нарацијом свих чланова Металике.
Србија се такође нашла на тој карти претпремијере, па и Нови Сад у Синеплексу у Променади. Тог дана у Променади се могло видети доста Металикиних мајица и дуксева, јер се не дешава сваки дан да Металика има промоцију новог албума баш у Новом Саду. Потписник ових редова који је одрастао слушајући Металику, али и велика већина посетилаца светске промоције, није знао шта да очекује на биоскопској промоцији новог албума бенда. За 42 године постојања Металика је два пута наступила у Београду, оба пута у овом миленијуму, и оба концерта су била незаборавна, али шта очекивати од биоскопске промоције? У сваком случају, довољно је необично искуство у коме седиш у биоскопској сали, док са одличног озвучења 77 минута „пегла“ Металика.
Они „наштребани“ су у биоскопску салу већ су дошли са предзнањем четири песме које је Металика у међувремену избацила, али још осам песама чекало је и оне који су насјпремнији дошли на промоцију албума.
На овој промоцији пожељно је било знање енглеског језика, јер је светска премијера била титлована на енглески, а чланови бенда ионако причају на енглеском. Публика је имала прилике да се упозна с члановима бенда управо кроз њихове рецензије сопствених песама. И рекло би се да је екипа веома сложна са свим својим особеностима и да је албум синтеза разлчичитих доживљаја у путовању што кроз сопствено стваралаштво у прошлости, што кроз музику других бендова.
Занимљиво је звучало док Џејмс Хетфилд, један до оснивача Металике говори о томе на шта га која песма мелодијски подсећа, где види Рамонсе, где се чује Моторхед, Блек сабат, а где Металика звучи као некад. Као текстописац објашњава да је 72 годишња доба еквивалент 18 година живота, са свим оним што то одрастање прати. Тако да, осим музике, ваља разумети и текстове песама. Хетфилд је прорекао да ће прави хит на концертним извођењима бити песма „Иф Darkness Хад а Сон” због понављајуће уводне речи „Темптатион”. Ускоро ће та његова теза бити стављена на тест кад крене светска турнеја Металике на ком ће свирати песме с новог албума.
У нарацији пред сваку песму и сваки спот појављује се неко од чланова бенда, па се на неки начин могу упознати и њихове карактеристике – Ларс је духовит и луцидан, Роберт обожава свој посао, а код Кирка који је, чини се, дао и највише креативног доприноса новим песмама, доживљај музике је својеврсни додир с вишом силом, он музику живи.
Они који су очекивали баладе типа „Nothing Елсе Matters” на овом албуму неће наћи ништа слично, мада нови албум уз прегршт различитих рифова и ритмова доноси и најдужу песму до сада – „Инамората” која траје више од 11 минута. Мада, како је представио Ларс Улрих – биће ово 11 и нешто минута које ће најбрже да прођу. И био је у праву.
Да нису рекли колико песма траје, тешко да би се стекао утисак да је толико дугачка композиција, уједно и најбаладнија на новом албуму. Овај албум по садржају и музици ближи је њиховом најпопуларнијем „Црном” (Блацк) албуму из 1991. године него издањима која су уследила након њега. Међутим, спотови су минималистички уз велику употребу компјутерске анимације, па су неки спотови „украли шоу” песмама поготово ту где су се смењивале контрастне боје. Неки су и одустајали од гледања у платно да би се концентрисали на песму.
Публика је, видело се, дошла да слуша и види Металику, али је биоскопска сала изискивала другачији кодекс понашања, па се цупкало и мрдало главама у ритму бибња и гитарских рифова. Прве две песме прошле су ћутке, а после су се гледаоци опустили и прилагодили амбијенту, па су наредне песме до краја поздрављали аплаузом, а при крају и овацијама.
Музички, овај нови албум је свакако једно путовање кроз њихову прошлост и окружење у коме су стасавали и људски и музички. Пошто су укуси различити, не бих да издвајам ниједну песму, али са бројем преслушавања чини се да ће правом љубитељу Металике читав албум бити слушљив без прескакања песама.
А што се биоскопске премијере тиче – није мала ствар што је Металика посетила Нови Сад. И то није све. Доћи ће они опет, јер ће два њихова концертна наступа у оквиру овогодишње турнеје такође бити преношени у бископу. А да ли ће и тада новосадска публика седети и климати главом, или ће бити стајаћих места за ту прилику – видећемо. Највероватније већ за месец-месец и по дана.
Александар Савановић