"Dnevnik" na bioskopskoj promociji novog albuma Metalike
U svetu klasične muzike „Četiri godišnja doba” Antonia Vivaldija pravo je komozitorsko remek-delo. I svet hevi metala je dao odgovor na ovu temu, jer je najpopularniji, i zašto ne reći najveći, metal bend na svetu, Metalika, izdao novi studijski album „72 godišnja doba” (72 seasons).
Da li je i ovo remek-delo popularne četvorke iz Los Anđelesa, vreme će pokazati, ali se Metalika, kako priliči velikim bendovima, potrudila da svojim obožavaocima širom sveta priušti jedinstven doživljaj da u biskopskim salama dan pre zvaničnog izlaska svog najnovijeg albuma, 12. studijskog izdanja, mogu preslušati premijerno sve pesme sa video-spotovima. Dodatna vrednost ovog događaja je što o čitavom albumu, pesmama pojedinačno, njihovom nastanku i utiscima pričaju sami članovi benda: Džejms Hetfild, pevač i gitarista, bubnjar Lars Ulrih, gitarista Kirk Hamet i basista Robert Truhiljo. Tako je ovo audio-vizuelno putovanje bilo prožeto i naracijom svih članova Metalike.
Srbija se takođe našla na toj karti pretpremijere, pa i Novi Sad u Sinepleksu u Promenadi. Tog dana u Promenadi se moglo videti dosta Metalikinih majica i dukseva, jer se ne dešava svaki dan da Metalika ima promociju novog albuma baš u Novom Sadu. Potpisnik ovih redova koji je odrastao slušajući Metaliku, ali i velika većina posetilaca svetske promocije, nije znao šta da očekuje na bioskopskoj promociji novog albuma benda. Za 42 godine postojanja Metalika je dva puta nastupila u Beogradu, oba puta u ovom milenijumu, i oba koncerta su bila nezaboravna, ali šta očekivati od bioskopske promocije? U svakom slučaju, dovoljno je neobično iskustvo u kome sediš u bioskopskoj sali, dok sa odličnog ozvučenja 77 minuta „pegla“ Metalika.
Oni „naštrebani“ su u bioskopsku salu već su došli sa predznanjem četiri pesme koje je Metalika u međuvremenu izbacila, ali još osam pesama čekalo je i one koji su nasjpremniji došli na promociju albuma.
Na ovoj promociji poželjno je bilo znanje engleskog jezika, jer je svetska premijera bila titlovana na engleski, a članovi benda ionako pričaju na engleskom. Publika je imala prilike da se upozna s članovima benda upravo kroz njihove recenzije sopstvenih pesama. I reklo bi se da je ekipa veoma složna sa svim svojim osobenostima i da je album sinteza razlčičitih doživljaja u putovanju što kroz sopstveno stvaralaštvo u prošlosti, što kroz muziku drugih bendova.
Zanimljivo je zvučalo dok Džejms Hetfild, jedan do osnivača Metalike govori o tome na šta ga koja pesma melodijski podseća, gde vidi Ramonse, gde se čuje Motorhed, Blek sabat, a gde Metalika zvuči kao nekad. Kao tekstopisac objašnjava da je 72 godišnja doba ekvivalent 18 godina života, sa svim onim što to odrastanje prati. Tako da, osim muzike, valja razumeti i tekstove pesama. Hetfild je prorekao da će pravi hit na koncertnim izvođenjima biti pesma „If Darkness Had a Son” zbog ponavljajuće uvodne reči „Temptation”. Uskoro će ta njegova teza biti stavljena na test kad krene svetska turneja Metalike na kom će svirati pesme s novog albuma.
U naraciji pred svaku pesmu i svaki spot pojavljuje se neko od članova benda, pa se na neki način mogu upoznati i njihove karakteristike – Lars je duhovit i lucidan, Robert obožava svoj posao, a kod Kirka koji je, čini se, dao i najviše kreativnog doprinosa novim pesmama, doživljaj muzike je svojevrsni dodir s višom silom, on muziku živi.
Oni koji su očekivali balade tipa „Nothing Else Matters” na ovom albumu neće naći ništa slično, mada novi album uz pregršt različitih rifova i ritmova donosi i najdužu pesmu do sada – „Inamorata” koja traje više od 11 minuta. Mada, kako je predstavio Lars Ulrih – biće ovo 11 i nešto minuta koje će najbrže da prođu. I bio je u pravu.
Da nisu rekli koliko pesma traje, teško da bi se stekao utisak da je toliko dugačka kompozicija, ujedno i najbaladnija na novom albumu. Ovaj album po sadržaju i muzici bliži je njihovom najpopularnijem „Crnom” (Black) albumu iz 1991. godine nego izdanjima koja su usledila nakon njega. Međutim, spotovi su minimalistički uz veliku upotrebu kompjuterske animacije, pa su neki spotovi „ukrali šou” pesmama pogotovo tu gde su se smenjivale kontrastne boje. Neki su i odustajali od gledanja u platno da bi se koncentrisali na pesmu.
Publika je, videlo se, došla da sluša i vidi Metaliku, ali je bioskopska sala iziskivala drugačiji kodeks ponašanja, pa se cupkalo i mrdalo glavama u ritmu bibnja i gitarskih rifova. Prve dve pesme prošle su ćutke, a posle su se gledaoci opustili i prilagodili ambijentu, pa su naredne pesme do kraja pozdravljali aplauzom, a pri kraju i ovacijama.
Muzički, ovaj novi album je svakako jedno putovanje kroz njihovu prošlost i okruženje u kome su stasavali i ljudski i muzički. Pošto su ukusi različiti, ne bih da izdvajam nijednu pesmu, ali sa brojem preslušavanja čini se da će pravom ljubitelju Metalike čitav album biti slušljiv bez preskakanja pesama.
A što se bioskopske premijere tiče – nije mala stvar što je Metalika posetila Novi Sad. I to nije sve. Doći će oni opet, jer će dva njihova koncertna nastupa u okviru ovogodišnje turneje takođe biti prenošeni u biskopu. A da li će i tada novosadska publika sedeti i klimati glavom, ili će biti stajaćih mesta za tu priliku – videćemo. Najverovatnije već za mesec-mesec i po dana.
Aleksandar Savanović