Не знам када сам тачно први пут читао Кандида. Знам само да је то било у трећем или четвртом разреду гимназије. Сећам се да ми се тада допао лепршав стил, и урнебесни темпо догађања у књизи. А допали су ми се и ликови. У Кандиду сам већ почео да назирем обрисе својих потоњих ломатања, у Панглосу сам видео све оне разне идеологе које ћу касније сретати по повратку са разних путовања.