Промоција новог романа Ђорђа Писарева „У кухињи са Зевсом”
„Добар кувар, увек, има контролу над јелом које кува и никада је не губи. Није у питању егзактна наука, нити куварем постајеш тако што размишљаш чиме да се бавиш, па одлучиш: Хеј, то би могло бити занимљиво, хајде да постанем кувар!
Школа за то не постоји, ма шта говорили вешти професори креативног кувања или ма шта о томе писало у древним куварима из историје кулинарства. Јело само бира своје пулене, а дар је тај који условљава више или мање успешну каријеру”, пише Ђорђе Писарев у новом роману „У кухињи са Зевсом“ (Агора, 2017), који ће вечерас бити у фокусу књижевног фестивала „Разговори о љубав (према читању)” на броду „Цепелин”, укотвљеном на новосадском кеју.
О овом необичном роману једног од најзначајнијих савремених писаца средње генерације, у којем се кроз низ рецепата читалац отискује на пловидбу књижевном чорбом, све у потрази за одговором на питање како запржити добру причу, говориће, поред аутора, и књижевни критичар Фрања Петриновић, издавач Ненад Шапоња, те домаћин фестивала Ђорђе Рандељ.
„Пред нама је необичан кувар који се претвара у роман. Прави правцати, сладак и трагичан роман који је пун мириса и укуса овдашње кухиње и нашег времена. Различити нивои његове приче показују како свет није једнозначан иако се бави наоко једноставном темом - проблематизацијом зрелог доба. Шта се деси када кувару одузмете таленат за кување? Или писцу смисао за писање? Још ако је реч о дару изнад свих очекивања, губитак је неприхватљив“, каже Шапоња за „Дневник”.
Писаревљев роман „У кухињи са Зевсом“ испитује, наиме, чврсто одређен, сређен живот средовечног господина Везе, афирмисаног кувара који се, изгубивши своје кулинарско умеће, носи са животним поразом. Испитујући чврсто одређен, сређен живот тог средовечног јунака, у тренутку када га околности ремете и усмеравају ка промени, Писарев исписује помало померену причу о човековом преиспитивању сопствене егзистенције.
„Свет који је био премрежен сигурно оцртаним границама и прописаним правилима, годинама без екцеса и испада, без иједног изненађења, ођедном се уздрмао и господин Веза упада у ковитлац преиспитивања сопственог система вредности, односно чињеница живота, за које је дотад мислио, његовим језиком речено, да су коначне, „закуване“, „запечене“ и дефинитивно сервиране. При томе паралелизам између кувара и Зевса упућује на неизоставну повезаност кувања и стварања - па тако и писања. Но, та повезаност овде води и ка проблематизацији зрелог доба, када се све чини запечаћеним... У сваком случају, необична књига за нашу савремену прозу, јер по њеним рецептима се може кувати, али и крстарити алтернативним световима најбоље литературе. Истовремено, прича је то и о Новом Саду наших дана“, вели Шапоња,
Књижевно вече посвећено Ђорђу Писареву и његовом роману „У кухињи са Зевсом” почиње на броду „Цепелин” у 20 часова.
М. Стајић