Promocija novog romana Đorđa Pisareva „U kuhinji sa Zevsom”
„Dobar kuvar, uvek, ima kontrolu nad jelom koje kuva i nikada je ne gubi. Nije u pitanju egzaktna nauka, niti kuvarem postaješ tako što razmišljaš čime da se baviš, pa odlučiš: Hej, to bi moglo biti zanimljivo, hajde da postanem kuvar!
Škola za to ne postoji, ma šta govorili vešti profesori kreativnog kuvanja ili ma šta o tome pisalo u drevnim kuvarima iz istorije kulinarstva. Jelo samo bira svoje pulene, a dar je taj koji uslovljava više ili manje uspešnu karijeru”, piše Đorđe Pisarev u novom romanu „U kuhinji sa Zevsom“ (Agora, 2017), koji će večeras biti u fokusu književnog festivala „Razgovori o ljubav (prema čitanju)” na brodu „Cepelin”, ukotvljenom na novosadskom keju.
O ovom neobičnom romanu jednog od najznačajnijih savremenih pisaca srednje generacije, u kojem se kroz niz recepata čitalac otiskuje na plovidbu književnom čorbom, sve u potrazi za odgovorom na pitanje kako zapržiti dobru priču, govoriće, pored autora, i književni kritičar Franja Petrinović, izdavač Nenad Šaponja, te domaćin festivala Đorđe Randelj.
„Pred nama je neobičan kuvar koji se pretvara u roman. Pravi pravcati, sladak i tragičan roman koji je pun mirisa i ukusa ovdašnje kuhinje i našeg vremena. Različiti nivoi njegove priče pokazuju kako svet nije jednoznačan iako se bavi naoko jednostavnom temom - problematizacijom zrelog doba. Šta se desi kada kuvaru oduzmete talenat za kuvanje? Ili piscu smisao za pisanje? Još ako je reč o daru iznad svih očekivanja, gubitak je neprihvatljiv“, kaže Šaponja za „Dnevnik”.
Pisarevljev roman „U kuhinji sa Zevsom“ ispituje, naime, čvrsto određen, sređen život sredovečnog gospodina Veze, afirmisanog kuvara koji se, izgubivši svoje kulinarsko umeće, nosi sa životnim porazom. Ispitujući čvrsto određen, sređen život tog sredovečnog junaka, u trenutku kada ga okolnosti remete i usmeravaju ka promeni, Pisarev ispisuje pomalo pomerenu priču o čovekovom preispitivanju sopstvene egzistencije.
„Svet koji je bio premrežen sigurno ocrtanim granicama i propisanim pravilima, godinama bez ekcesa i ispada, bez ijednog iznenađenja, ođednom se uzdrmao i gospodin Veza upada u kovitlac preispitivanja sopstvenog sistema vrednosti, odnosno činjenica života, za koje je dotad mislio, njegovim jezikom rečeno, da su konačne, „zakuvane“, „zapečene“ i definitivno servirane. Pri tome paralelizam između kuvara i Zevsa upućuje na neizostavnu povezanost kuvanja i stvaranja - pa tako i pisanja. No, ta povezanost ovde vodi i ka problematizaciji zrelog doba, kada se sve čini zapečaćenim... U svakom slučaju, neobična knjiga za našu savremenu prozu, jer po njenim receptima se može kuvati, ali i krstariti alternativnim svetovima najbolje literature. Istovremeno, priča je to i o Novom Sadu naših dana“, veli Šaponja,
Književno veče posvećeno Đorđu Pisarevu i njegovom romanu „U kuhinji sa Zevsom” počinje na brodu „Cepelin” u 20 časova.
M. Stajić