Књига уз Михизову награду

Фонд „Борислав Михајловић Михиз“ у сарадњи са Српском читаоницом Ириг, прошле године 12. пут је доделио награду за драмско стваралаштво, а чини је и објављивање књиге изабраних драма, која је сада пред читаоцима и изучаваоцима драмске књижевности.

Драме Браниславе Илић које су нашле своје место у књизи названој једноставно, „Драме“, су: „Тело“, „Бако, нећу да постанем чудовиште“, „Не пристајем“, „Обезглављене“. Сам избор „крије“ драматургију у којој се открива ауторкин рукопис од затвореног (у свет драме), до отвореног присуства у комадима које пише са „интимним сликама“.

Тело, породица, друштво, (не)пристајање, карактеристичне су одлике четири изабране драме у којима се тематизује присуство или својеврсна заглављеност у идентитетима који би се могли назвати кородираним, компромитованим или чак корумпираним. Жири који је радио у саставу Даринка Николић, позоришна критичарка, Ксенија Крнајски, редитељка и Светислав Јованов, драматург, квалитете драмског стваралаштва Браниславе Илић препознао је као „повратак ибзеновској суштини позоришног ангажмана“, „након бесмислених страдања јунака у чељустима историје и идеологије и сада већ јалових авантура самог позоришта у пустињама дискурса и пост-драмског“.

У поговору књизи „Драме“ Браниславе Илић, Светислав Јованов драматуршки додатно појашњава да се комади крећу у недогматски схваћеном реализму. „Коментаторски“ глас саме ауторке активно учествује у изградњи слојевитости која плени на интелектуалном и емотивном нивоу. У драми „Тело“ приказана је брачна криза младог пара кроз болест оца једног од њих.

„Бако, нећу да постанем чудовиште“ је анализа савременог појма нормалности која је захваљујући поробљивачким конвенцијама савременог друштва заправо монструозност. „Не пристајем“ је драма-монолог готово на нивоу ауторског манифеста против мизогиније, док је „Обезглављене“ псеудо-документарна драма о прикривеном насилном уништавању „женског принципа“ као симбола људскости.

Ове оцене драмског стваралаштва Браниславе Илић би биле још јаче да су њене драме у већој мери извођене у позориштима, што , као и са многим другим добитницима Михизове награде, савременом драмском књижевношћу уопште, није чест или бар најчешћи случај. Зато је Бранислава Илић, сем у театролошким круговима, запажена у многим другим позоришним активностима, као глумица Народног позоришта у Нишу, драматуршкиња у позориштима у Београду и Новом Саду, ауторка и координаторка бројних уметничких пројеката...

Књига „Драме“ Браниславе Илић је објављена, као и све књиге добитника Михизове награде, у двојезичном издању, на српском и енглеском језику.

И. Бурић