Часопис Поља објављен на немачком: Литерарни Нови Сад
НОВИ САД: С малим кашњењем, оправдано изазваним ситуацијом код нас и у свету, изашао је штампани примерак јануарско-фебруарског броја Часописа за књижевност и теорију “Поља”. Изненађење је да је број 521. Културни центар Новог Сада објавио на немачком језику.
У њему, је, с могућношћу међународног презентовања, објављена својеврсна панорама савремене књижевне сцене Новог Сада, са ауторима, њиховим делима представљеним кроз поглавља “Проза”, “Поезија” и “Есеји”.
Ако бисмо хиц ет нунц рекли да књижевност описује град, с правом би нам се могло замерити да не разумемо садашњост. Јер данас ћемо, после свих критика свести, прозирности и великих прича, пре говорити о томе да књижевност пише град и да он њу пише, чиме је замућена јасна граница између стваралачког субјекта који влада искуством и прегледности и савладљивости објекта којим се он бави, пише у уводу Владимир Гвозден.
Како додаје, ако се град мења брже од човековог срца, како је онда могуће створити књижевно дело које би изразило ту промену?
Како приповедати и певати у сенци такве нелагодности?, запитан је Гвозден.
Међу заступљеним прозним ауторима су Слободан Тишма, Сава Дамјанов, Фрања Петриновић, Ђорђе Писарев, Миодраг Кајтез, Ненад Шапоња, Саша Радоњић, Владимир Тасић, Ласло Блашковић и још низ других. Њихова имена и радови могу се открити и у од недавно све популарнијој онлајн верзији “Поља”.
У изабране репрезентативне песнике убрајају се: Ђорђе Деспић, Синиша Туцић, Бојан Самсон, Маја Солар, Витомирка Требовац, Јелена Анђеловска, Соња Веселиновић, Стеван Брадић и многи други.
Есејисти заступљени у овом специјалном издању су Јанош Бањаи, Драшко Ређеп, Владимир Копицл, Ненад Шапоња, Владислава Гордић-Петковић...
Овај број “Поља” показује све богатство које литерарни Нови Сад садржи, али открива и све његове пукотине које призивају да и даље трагамо за смислом, упркос неизвености таквог подухвата. Намећу се и нека питања: Нови Сад као град јесте повлашћено место литерарне имагинације, али да ли је повлашћено место егзистенције? Или је обрнуто: можда га његова егзистенцијална проблематичност чини литерарно занимљивим? Нека ова питања буду позив потенцијалним немачким читаоцима и читатељкама да ступе у лавиринт једног у исти мах њима блиског и далеког света, закључује Гвозден.
И. Б.