Časopis Polja objavljen na nemačkom: Literarni Novi Sad
NOVI SAD: S malim kašnjenjem, opravdano izazvanim situacijom kod nas i u svetu, izašao je štampani primerak januarsko-februarskog broja Časopisa za književnost i teoriju “Polja”. Iznenađenje je da je broj 521. Kulturni centar Novog Sada objavio na nemačkom jeziku.
U njemu, je, s mogućnošću međunarodnog prezentovanja, objavljena svojevrsna panorama savremene književne scene Novog Sada, sa autorima, njihovim delima predstavljenim kroz poglavlja “Proza”, “Poezija” i “Eseji”.
Ako bismo hic et nunc rekli da književnost opisuje grad, s pravom bi nam se moglo zameriti da ne razumemo sadašnjost. Jer danas ćemo, posle svih kritika svesti, prozirnosti i velikih priča, pre govoriti o tome da književnost piše grad i da on nju piše, čime je zamućena jasna granica između stvaralačkog subjekta koji vlada iskustvom i preglednosti i savladljivosti objekta kojim se on bavi, piše u uvodu Vladimir Gvozden.
Kako dodaje, ako se grad menja brže od čovekovog srca, kako je onda moguće stvoriti književno delo koje bi izrazilo tu promenu?
Kako pripovedati i pevati u senci takve nelagodnosti?, zapitan je Gvozden.
Među zastupljenim proznim autorima su Slobodan Tišma, Sava Damjanov, Franja Petrinović, Đorđe Pisarev, Miodrag Kajtez, Nenad Šaponja, Saša Radonjić, Vladimir Tasić, Laslo Blašković i još niz drugih. Njihova imena i radovi mogu se otkriti i u od nedavno sve popularnijoj onlajn verziji “Polja”.
U izabrane reprezentativne pesnike ubrajaju se: Đorđe Despić, Siniša Tucić, Bojan Samson, Maja Solar, Vitomirka Trebovac, Jelena Anđelovska, Sonja Veselinović, Stevan Bradić i mnogi drugi.
Esejisti zastupljeni u ovom specijalnom izdanju su Janoš Banjai, Draško Ređep, Vladimir Kopicl, Nenad Šaponja, Vladislava Gordić-Petković...
Ovaj broj “Polja” pokazuje sve bogatstvo koje literarni Novi Sad sadrži, ali otkriva i sve njegove pukotine koje prizivaju da i dalje tragamo za smislom, uprkos neizvenosti takvog poduhvata. Nameću se i neka pitanja: Novi Sad kao grad jeste povlašćeno mesto literarne imaginacije, ali da li je povlašćeno mesto egzistencije? Ili je obrnuto: možda ga njegova egzistencijalna problematičnost čini literarno zanimljivim? Neka ova pitanja budu poziv potencijalnim nemačkim čitaocima i čitateljkama da stupe u lavirint jednog u isti mah njima bliskog i dalekog sveta, zaključuje Gvozden.
I. B.
