Из Русије стигла дигитализована колекција српских рукописа
БЕОГРАД: Генерални директор Руске националне библиотеке из Санкт Петербурга Александар Иванович Вислиј уручио је данас у Свечаној сали Српске академије наука и уметности дигитализовану колекцију српских средњовековних рукописа председнику САНУ академику Владимиру С. Костићу.
Колекција обухвата 375 фајлова са 342 текста који потичу из 12. века (један посто целе колекције), 13. века (14 посто), 14. века (28 посто), 15. века (23 посто), а 34 посто свих докумената је из 16. или каснијих векова.
Костић је нагласио да је у питању изузетно значајна колекција која "не представља поклон већ озбиљно обогаћивање Архива САНУ који чува око 540 артефаката" и да се због тога осећа као "човек који у тишини скромног дома после много, много година, а у овом случају се ради о вековима, дочекује донекле давно изгубљеног рођака који остаје са нама.
Председник САНУ подсетио је да је Вислиј пре 14 месеци посетио Академију и тада спонтано и дискретно обећао да ће донети старе српске рукописе које чува Руска национална библиотека.
Вислиј је подсетио да је фонд Руске националне библиотеке крајем 18. и током 19. века формиран тако што су руски трговци куповали књиге по свету, често по манастирима, али и на пијацама, затим их поклањали цару или директно библиотеци, па је тако та инстутуција дошла посед и српских средњовековних рукописа.
Он је рекао да је процес дигитализације рукописа врло комликован и скуп, јер су на папирусу и често их је тешко и отворити, раздвојити стране, а да се не оштете.
Дигитализација колекције, коју је данас донео САНУ, трајала је 14 месеци и омогућена је захваљујући Добротворном фонду Елене и Генадија Тимченка, чији је оснивач почасни генерални конзул Републике Србије у Санкт Петербургу, Генадиј Николајевич Тимченко, а уз велики напор амбасадора Србије у Русији и дописног члана САНУ Славенка Терзића.
Вислиј је рекао да не знају да ли имају још српских рукописа, а уколико их открију, спремни су да и њих дугитализују.
Он је указао на значај дигитализације као начина да рукописе и ретка издања учине доступним најширој јавности, али такође додао да је важно да постоје и штампана издања.
Вислиј је то илустровао занимљивом причом како је током лета ка Београду прошетао авионом и приметио да једна трећина путника чита са таблета, а две трећине држи књигу у рукама, што је за њега доказ онога чему теже - да постоје и дигитална и штампана издања.
Костић и Вислиј су истакли да је данашња примопредаја само база за даљу сарадњу која ће подразумевати да руски стручњаци посете Архив САНУ и боравак српских стручњака у Русији.
Костић је приметио и да је Русија отишла далеко испред Србије у погледу дигитализације због чега је са Вислијем договорио да им помогну у том процесу када буду отворили Аудио-визуелни архив са Центром за дигитализацију САНУ.
Велику захвалност Вислију данас је изразио и министар културе и информисања Владан Вукосављевић који је рекао да као што у шуми, када једно стабло посустане, друго преко корења му шаље хранљиве материје, тако је "у шуми словенске културе највеће стабли - руско, пренело хранљиве материје српској култури".
Вукосављевић је нагласио да гест Руске националне библиотеке представља помоћ очувању српског културног језгра и "обогаћивање велике шуме словенске културе".
Предстоји истраживање рукописа након чега ће они бити стављени на располагање прво истраживачима, а затим и најширој јавности, а Костић није желео да издваја најзначајније рукописе, препустивши тај посао стручњацима.