Iz Rusije stigla digitalizovana kolekcija srpskih rukopisa
BEOGRAD: Generalni direktor Ruske nacionalne biblioteke iz Sankt Peterburga Aleksandar Ivanovič Vislij uručio je danas u Svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti digitalizovanu kolekciju srpskih srednjovekovnih rukopisa predsedniku SANU akademiku Vladimiru S. Kostiću.
Kolekcija obuhvata 375 fajlova sa 342 teksta koji potiču iz 12. veka (jedan posto cele kolekcije), 13. veka (14 posto), 14. veka (28 posto), 15. veka (23 posto), a 34 posto svih dokumenata je iz 16. ili kasnijih vekova.
Kostić je naglasio da je u pitanju izuzetno značajna kolekcija koja "ne predstavlja poklon već ozbiljno obogaćivanje Arhiva SANU koji čuva oko 540 artefakata" i da se zbog toga oseća kao "čovek koji u tišini skromnog doma posle mnogo, mnogo godina, a u ovom slučaju se radi o vekovima, dočekuje donekle davno izgubljenog rođaka koji ostaje sa nama.
Predsednik SANU podsetio je da je Vislij pre 14 meseci posetio Akademiju i tada spontano i diskretno obećao da će doneti stare srpske rukopise koje čuva Ruska nacionalna biblioteka.
Vislij je podsetio da je fond Ruske nacionalne biblioteke krajem 18. i tokom 19. veka formiran tako što su ruski trgovci kupovali knjige po svetu, često po manastirima, ali i na pijacama, zatim ih poklanjali caru ili direktno biblioteci, pa je tako ta instutucija došla posed i srpskih srednjovekovnih rukopisa.
On je rekao da je proces digitalizacije rukopisa vrlo komlikovan i skup, jer su na papirusu i često ih je teško i otvoriti, razdvojiti strane, a da se ne oštete.
Digitalizacija kolekcije, koju je danas doneo SANU, trajala je 14 meseci i omogućena je zahvaljujući Dobrotvornom fondu Elene i Genadija Timčenka, čiji je osnivač počasni generalni konzul Republike Srbije u Sankt Peterburgu, Genadij Nikolajevič Timčenko, a uz veliki napor ambasadora Srbije u Rusiji i dopisnog člana SANU Slavenka Terzića.
Vislij je rekao da ne znaju da li imaju još srpskih rukopisa, a ukoliko ih otkriju, spremni su da i njih dugitalizuju.
On je ukazao na značaj digitalizacije kao načina da rukopise i retka izdanja učine dostupnim najširoj javnosti, ali takođe dodao da je važno da postoje i štampana izdanja.
Vislij je to ilustrovao zanimljivom pričom kako je tokom leta ka Beogradu prošetao avionom i primetio da jedna trećina putnika čita sa tableta, a dve trećine drži knjigu u rukama, što je za njega dokaz onoga čemu teže - da postoje i digitalna i štampana izdanja.
Kostić i Vislij su istakli da je današnja primopredaja samo baza za dalju saradnju koja će podrazumevati da ruski stručnjaci posete Arhiv SANU i boravak srpskih stručnjaka u Rusiji.
Kostić je primetio i da je Rusija otišla daleko ispred Srbije u pogledu digitalizacije zbog čega je sa Vislijem dogovorio da im pomognu u tom procesu kada budu otvorili Audio-vizuelni arhiv sa Centrom za digitalizaciju SANU.
Veliku zahvalnost Visliju danas je izrazio i ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević koji je rekao da kao što u šumi, kada jedno stablo posustane, drugo preko korenja mu šalje hranljive materije, tako je "u šumi slovenske kulture najveće stabli - rusko, prenelo hranljive materije srpskoj kulturi".
Vukosavljević je naglasio da gest Ruske nacionalne biblioteke predstavlja pomoć očuvanju srpskog kulturnog jezgra i "obogaćivanje velike šume slovenske kulture".
Predstoji istraživanje rukopisa nakon čega će oni biti stavljeni na raspolaganje prvo istraživačima, a zatim i najširoj javnosti, a Kostić nije želeo da izdvaja najznačajnije rukopise, prepustivši taj posao stručnjacima.