„КАР­ЛОВ­ЦИ ФИЛМ ФЕ­СТИ­ВАЛ“ НА­ШАО СВО­ЈЕ МЕ­СТО У СВЕ­ТУ СЕД­МЕ УМЕТ­НО­СТИ

Да је та­ко, до­каз је и ово­го­ди­шње из­да­ње KFF-a. Иако је про­ме­нио ло­ка­ци­ју, “спу­стив­ши” се са ви­ди­ков­ца у цен­тар Срем­ских Кар­ло­ва­ца, у дво­ри­ште па­ла­те ба­рон­ске по­ро­ди­це Ра­ја­чић, де­пан­дан­са Му­зе­ја гра­да Но­вог Са­да, ни­је из­гу­био на ква­ли­те­ту и по­пу­лар­но­сти. Три да­на, од пет­ка до ју­че, ово је ме­сто, за­хва­љу­ју­ћи тој гру­пи мла­дих ко­ји су као сту­ден­ти по­кре­ну­ли фе­сти­вал, на че­лу са Сте­фа­ном Ди­ми­три­јем Ди­ми­ћем, за­и­ста жи­ве­ло у зна­ку фил­ма. Осим про­јек­ци­ја у дво­ри­шту му­зе­ја, фил­мо­ви су мо­гли да се гле­да­ју и у га­ле­ри­ји Кул­тур­ног цен­тра “Кар­ло­вач­ка умет­нич­ка ра­ди­о­ни­ца”, где су одр­жа­ва­ни и пре­те­ћи про­гра­ми, тач­ни­је ра­ди­о­ни­це о глу­ми и па­нел ди­ску­си­ја. 

Је­дан од чла­но­ва жи­ри­ја, де­кан АУНС Си­ни­ша Бо­кан, ка­же за ово­го­ди­шњу слек­ци­ју да је са­др­жај­ни­ја не­го прет­ход­них го­ди­на и да му је по­себ­но дра­го што фе­сти­вал до­би­ја на гла­су и за­ма­ху.

- Фе­сти­вал ре­а­ли­зу­ју мла­ди љу­ди  па оту­да и  на­сто­ја­ње да бу­де фе­сти­вал за мла­де. Мла­ди ства­ра­о­ци пр­ви ко­рак  су­сре­та са јав­но­шћу оства­ру­ју  у окви­ри­ма ака­дем­ске прак­се или не­што ши­ре и ве­о­ма је ва­жно да до­би­ју при­ли­ку да при­ка­жу сво­ја оства­ре­ња на фе­сти­ва­ли­ма. То се не де­ша­ва че­сто и за­то овај фе­сти­вал  је­сте од ве­ли­ког зна­ча­ја за бу­ду­ће ства­ра­о­це – ка­же Си­ни­ша Бо­кан.

По ње­го­вој оце­ни, фил­мо­ви као сту­дент­ски ра­до­ви и они ко­је мла­ди по­ша­љу на фе­сти­вал, су­штин­ски се не раз­ли­ку­ју, али је при­ме­та­но да је из­бор те­ме дру­га­чи­ји.

- Фил­мо­ви на овом фе­сти­ва­лу вр­ло до­бро ко­рен­спон­ди­ра­ју са ак­ту­ел­ним тре­нут­ком да­на­шњих про­ме­на – ка­же Бо­кан. -  У ово­го­ди­шњој се­лек­ци­ји  сам ви­део до­ста те­ма ко­је се од­но­се на мла­де, ак­ту­ел­ни тре­ну­так и има  фе­но­ме­но­ло­шких, со­ци­о­ло­шких и дру­гих раз­ли­чи­то­сти  од све­га што стан­дард­но има­мо као те­ме за фил­мо­ве. То ме ве­о­ма ра­ду­је. Фе­сти­ва­ли су пр­ва вра­та ко­ја мла­ди отва­ра­ју у све оста­ле ви­до­ве пла­сма­на кроз ме­ди­је.

Ше­сти „Кар­лов­ци филм фе­сти­вал“ спу­стио је за­ве­су ка­сно си­ноћ. Том чи­ну прет­хо­ди­ла је до­де­ла на­гра­да. Жи­ри фе­сти­ва­ја је на­гра­ду за нај­бо­љи филм у ре­ги­о­нал­ној се­лек­ци­ји до­де­лио ре­ди­те­љу Стра­хи­њи Мла­ђе­но­ви­ћу за филм „Сва­шта“. На­гра­да за нај­бо­ље ин­тер­на­ци­о­нал­но оства­ре­ње при­па­ла је Хамбург Media School за филм „Гет Home Сафе“. За из­у­зе­тан до­при­нос раз­во­ју срп­ске ки­не­ма­то­гра­фи­је на­гра­да је оти­шла у ру­ке Же­ли­ми­ру Жил­ни­ку, а за мла­ду на­ду срп­ске ки­не­ма­то­гра­фи­је Лу­ки Ми­ха­и­ло­ви­ћу, ре­ди­те­љу фил­ма „Ин­ди­го Кри­стал“. За до­при­нос раз­во­ју сту­дент­ског фил­ма на­гра­ђе­на је Кар­мен Обр­даљ за филм „За­што ма­ма ва­зда пла­че“. Но­во­у­ста­но­вље­ну на­гра­ду за нај­бо­љу фо­то­гра­фи­ју крат­ко­ме­тра­жног фил­ма до­био је Дра­ган Га­ја­но­вић за „Џеп­ни ан­ђео“.

Част да отво­ри Ше­сти KFF  при­па­ла је фил­му “Ин­ди­го Кри­стал”, јед­ном од нај­бо­љих  ове го­ди­не, из­у­зет­ном оства­ре­њу мла­дог ре­ди­те­ља Лу­ке Ми­ха­и­ло­ви­ћа. Реч је о фил­му ко­ји је пу­бли­ка од­лич­но при­хва­ти­ла, али и кри­ти­ка. По­ред зва­нич­не се­лек­ци­је стра­ног и ре­ги­о­нал­ног фил­ма, пу­бли­ка и жи­ри овог пу­та би­ли су у мо­гућ­но­сти да ви­де и оства­ре­ња дру­гих мла­дих ства­ра­ла­ца, сту­де­на­та из Ба­ња­лу­ке.

Да фе­сти­вал уз­ра­ста сва­ке го­ди­не по­ка­зу­је и но­во­у­ста­но­вље­на на­гра­да за ка­ме­ру, што је по ре­чи­ма Си­ни­ше Бо­ка­на вр­ло до­бро, ра­ди под­сти­ца­ња и дру­гих  ви­до­ва ства­ра­ла­штва.

- До­бро је да по­сто­ји на­гра­да за сни­ма­тељ­ски рад, од­но­сно за ди­рек­то­ра фо­то­гра­фи­је. То је­дан фе­сти­вал тре­ба да има –на­гла­сио је Бо­кан. – Ми­слим да је то по­себ­но под­сти­цај­но за на­ше  мла­де сни­ма­те­ље, ко­ји у та­квој јед­ној се­лек­ци­ји има­ју при­ли­ку да се оку­ша­ју са не­чим што је прак­са у ино­стран­ству и да се по­ре­де са тим. Код нас на про­дук­ци­о­ном ни­воу мо­гућ­но­сти ни­су та­кве као у све­ту. Али на­ши ства­ра­о­ци сво­јим та­лен­том че­сто на­до­пу­не  пра­зни­ну ко­ја по­сто­ји у про­дук­ци­о­ним окол­но­сти­ма. Та је про­фе­си­ја,  с об­зи­ром на са­вре­ме­не тех­но­ло­ги­је, до­би­ла на зна­ча­ју с мо­гућ­но­сти­ма ко­је се од­но­се не са­мо тех­ни­ку и сни­ма­ње не­го и пост­про­дук­ци­ју, и ту се отво­рио ве­ли­ки кре­а­тив­ни про­стор.

З. Ми­ло­са­вље­вић