„КАРЛОВЦИ ФИЛМ ФЕСТИВАЛ“ НАШАО СВОЈЕ МЕСТО У СВЕТУ СЕДМЕ УМЕТНОСТИ
Настао пре шест година на идеју студената Драмског департмана новосадске Академије уметности, све како би филм поново “вратили” у Сремске Карловце, којима је он неправедно одузет рушењем биоскопске сале пре више од две деценије, “Карловци филм фестивал” (KFF) профилисао се као цењено место окупљања љубитеља филмске уметности.
Да је тако, доказ је и овогодишње издање KFF-a. Иако је променио локацију, “спустивши” се са видиковца у центар Сремских Карловаца, у двориште палате баронске породице Рајачић, депанданса Музеја града Новог Сада, није изгубио на квалитету и популарности. Три дана, од петка до јуче, ово је место, захваљујући тој групи младих који су као студенти покренули фестивал, на челу са Стефаном Димитријем Димићем, заиста живело у знаку филма. Осим пројекција у дворишту музеја, филмови су могли да се гледају и у галерији Културног центра “Карловачка уметничка радионица”, где су одржавани и претећи програми, тачније радионице о глуми и панел дискусија.
Један од чланова жирија, декан АУНС Синиша Бокан, каже за овогодишњу слекцију да је садржајнија него претходних година и да му је посебно драго што фестивал добија на гласу и замаху.
- Фестивал реализују млади људи па отуда и настојање да буде фестивал за младе. Млади ствараоци први корак сусрета са јавношћу остварују у оквирима академске праксе или нешто шире и веома је важно да добију прилику да прикажу своја остварења на фестивалима. То се не дешава често и зато овај фестивал јесте од великог значаја за будуће ствараоце – каже Синиша Бокан.
По његовој оцени, филмови као студентски радови и они које млади пошаљу на фестивал, суштински се не разликују, али је приметано да је избор теме другачији.
- Филмови на овом фестивалу врло добро коренспондирају са актуелним тренутком данашњих промена – каже Бокан. - У овогодишњој селекцији сам видео доста тема које се односе на младе, актуелни тренутак и има феноменолошких, социолошких и других различитости од свега што стандардно имамо као теме за филмове. То ме веома радује. Фестивали су прва врата која млади отварају у све остале видове пласмана кроз медије.
Шести „Карловци филм фестивал“ спустио је завесу касно синоћ. Том чину претходила је додела награда. Жири фестиваја је награду за најбољи филм у регионалној селекцији доделио редитељу Страхињи Млађеновићу за филм „Свашта“. Награда за најбоље интернационално остварење припала је Хамбург Media School за филм „Гет Home Сафе“. За изузетан допринос развоју српске кинематографије награда је отишла у руке Желимиру Жилнику, а за младу наду српске кинематографије Луки Михаиловићу, редитељу филма „Индиго Кристал“. За допринос развоју студентског филма награђена је Кармен Обрдаљ за филм „Зашто мама вазда плаче“. Новоустановљену награду за најбољу фотографију краткометражног филма добио је Драган Гајановић за „Џепни анђео“.
Част да отвори Шести KFF припала је филму “Индиго Кристал”, једном од најбољих ове године, изузетном остварењу младог редитеља Луке Михаиловића. Реч је о филму који је публика одлично прихватила, али и критика. Поред званичне селекције страног и регионалног филма, публика и жири овог пута били су у могућности да виде и остварења других младих стваралаца, студената из Бањалуке.
Да фестивал узраста сваке године показује и новоустановљена награда за камеру, што је по речима Синише Бокана врло добро, ради подстицања и других видова стваралаштва.
- Добро је да постоји награда за сниматељски рад, односно за директора фотографије. То један фестивал треба да има –нагласио је Бокан. – Мислим да је то посебно подстицајно за наше младе сниматеље, који у таквој једној селекцији имају прилику да се окушају са нечим што је пракса у иностранству и да се пореде са тим. Код нас на продукционом нивоу могућности нису такве као у свету. Али наши ствараоци својим талентом често надопуне празнину која постоји у продукционим околностима. Та је професија, с обзиром на савремене технологије, добила на значају с могућностима које се односе не само технику и снимање него и постпродукцију, и ту се отворио велики креативни простор.
З. Милосављевић