Филм Хотел Београд у (празним) биоскопима
Ако је за утеху, свима онима који једва чекају, а због мера против актуелног вируса неће моћи да виде “Хотел Београд” Константина Статског, из руско-српске продукционе “кухиње” са Милошем Биковићем у главној и улози продуцента, не морају да журе. Није вредан болесног труда.
Филм је, како се да закључити и по наслову, један у низу оних тренутно популарних филмова-разгледница. Туризам и култура као најсјајнији привредни спој 21. века и овде се показао на делу, још само да се види колико ће људи стварно да дође да види и овај филм, и Београд. Ван Београда и Србије, оф корс.
Дакле, правило број један: спремите се на продакт плејсмент! Да избегнемо оне које нису платили рекламу “Дневнику”, судећи по сценоследу, после мафије заљубљене у уметност, у Србији су најпопуларнији сплавови и спонзоруше, па после њих - скупштина. Једна од престоничке две претворена је у Павлов (Милош Биковић) хотел, који је на коцки када овај безбрижни плејбој нагази на локалног мафиозу Душана (Љубомир Бандовић), те му овај покуша увалити размажену ћерку Ведрану (Јелисавета Теодосић) за супругу. Перипетије настају када у Београд стиже Даша (Дијана Пожарска), Павлова стара познаница, чак и љубав...
Уз много трке, фрке, динамике, го-про дронске кадровске динамике, нешто мало Кустурице као естетске одреднице, оно што врло квалитетна продукција и монтажа никако нису могле да надоместе, јесте игра главних ликова, преко сваке мере извештачена и дводимензионална. Милош Биковић се у овом филму показао као глумац којем комедија стоји као пилету... Знате већ шта. Колегиница му из Русије, осим што изгледом стварно може да жари и пали, делује као да и не игра ни на шта друго него баш на то. Добро, де, лаки жанр за лаку забаву и тешке паре.
Али, хајде још мало локалпатриотизма. Сцене на Петроварадинској тврђави никоме није пало на памет тако да “потпише”, па поглед на Нови Сад остаде под оним у наслову.
Низ драматуршких недоследности и небулоза - као, Павле је заправо лик из потпуно другачијег, неснобовског окружења, са мноштвом познанстава из Русије (које у филму нису објашњене) - испоставиће се да су минуси само неупућенима, а бонуси верним гледаоцима и пратиоцима новог, филмског облика српско-руског пријатељства. “Хотел Београд” иако (једва) може да се гледа као засебан филм, већ је утемељен у руској ТВ серији “Хотел Елеон”, тако да ако овај најновији вирус опстане дуже, не треба сумњати да ће публика своје љубимце дочекати и код куће.
Игор Бурић