ОБЈАВЉЕНА СЕЛЕКЦИЈА СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА Стварање историје/ мењање будућности

Међу њима је 55 било за такмичарски програм представа рађених по домаћем тексту,  а 20 за "Кругове". Додала је да се може рећи да је квалитет био мало бољи него прошле године, што се види на основу броја изабраних представа, којих је више него прошле године.
- Када је реч о главном програму, занимљиво је да има четири представе из региона, али је ове године више представа у главном програму из Србије, има их пет. Од девет представа, седам су праизведбе, што је занимљиво, и важно. Наравно, седам представа нису све настале према савременим домаћим текстовима, већ их има три, док су остале ауторски пројекти - поменула је Ана Тасић.
Такође, има представа рађених по драматизацијама прозних дела. Како је додала Ана Тасић, од пет представа у главном програму које долазе из Србије, четири су праизведбе (у позориштима из Сомбора, Лазаревца, Новог Сада и Београда), а једно ново тумачење савременог класика Душана Ковачевића је представа "Свети Георгије убива аждаху" у режији Милана Нешковића, и извођењу Југословенског драмског позоришта, која би, иначе, требало да отвори фестивал.
- Што се тиче тематских одредница представа, у вези сa њима могу да кажем да је слоган овогодишњег Позорја "Стварање историје/ мењање будућности", и он произилази из тематских одредница већине представа - указала је Ана Тасић.
Како објашњава, и овај пут, па и сваки пут заправо, историја позоришта доказује да је позориште увек  пратило друштвене кризе, и да је реаговало на друштвене ситуације. Јер, како је истакла, позориште, ако не прати друштво, само себе негира и мртво је на неки начин.
- У том смислу, програм ових представа које ће бити приказане, врло је актуелан. Јер, све представе, заправо, одражавају време у којем живимо. Већина представа, дакле, говори о борби против корупције, о борби актера за друштвену правду, за искорењивање разних облика наказности друштвеног система. У вези с овим тематским одредницама јесте и једна необична чињеница, која се издвојила ове године, а то је да има више жанровских представа, односно оних које имају елементе трилера, мистерије, и неких крими мотива који нису тако уобичајени за позориште, више припадају популарној култури (филмовима, телевизији). Иначе, концепт  није прављен унапред, већ је произишао из представа. Прво су одабране представе по квалитету, и онда се заиста издвојило ово, о чему сам  говорила, као нешто што повезује већину представа. Oве тематске одреднице се рефлектују и у програму "Кругови" - напоменула је Ана Тасић.
Извршни директор Стеријиног позорја Горан Ибрајтер најавио је јуче пратеће програме овогодишњег фестивала, међу којима су два поводом јубилеја, а то су изложба о седамдесет фестивала, чији је аутор Зоран Максимовић, у сарадњи са Позоришним музејем Војводине, и филм у режији Филипа Марковиновића. Додао је и да ће бити приређена и тријенална 18. изложба позоришног плаката и графичког дизајна, као и друго издање документарних "Филмских кругова", у селекцији Александра Рељића.
Подсећајући на више  ситуација, од бомбардовања до короне, у којима је традиционални термин фестивала (26. мај ‒ 3. јун) морао да буде померан, али да континуитет фестивала никада није прекидан, директор Стеријиног позорја Мирослав Мики Радоњић је напоменуо да се, с обзиром на тренутну друштвену кризу, за 70. позорје припремају као да ће све бити у реду, али, наравно, да су спремни да се прилагоде и датим околностима.
- На крају крајева, позориште јесте уметност која почива на првом аксиому Станиславског, да се глумац мора прилагодити датим околностима, па тако ће и позориште у целини, и Стеријино позорје, да се прилагођава - навео је Радоњић.  
 

Такмичарски програм

„Језик копачке“, текст Филип Грујић и Иван Ергић, режија Борут Шепаровић, Загребачко казалиште младих (Хрватска); „Наличје“, ауторски пројекат Бориса Лијешевића, Црногорско народно позориште (Црна Гора); „Београдски трио“, према роману Горана Марковића, драматизација и режија Матјаж Бергер, копродукција Антон Подбевшек Театар, Ново Место и Цанкарјев дом, Љубљана (Словенија); „Народни посланик“, текст Бранислав Нушић, режија Егон Савин, Македонски народен театар, Скопље (Северна Македонија);  „Изузети“, текст Ђорђе Петровић, режија Миа Кнежевић, Народно позориште Сомбор;  „Српској омладини, Димитрије Туцовић“, текст и режија Златко Паковић, Пулс театар, Лазаревац (Србија);  „Нико није заборављен и ничега се не сећамо“, према роману Мирјане Дрљевић, драматизација Слободан Обрадовић, режија Бојана Лазић, Атеље 212; „Свети Георгије убива аждаху“, текст Душан Ковачевић, режија Милан Нешковић, Југословенско драмско позориште; и „Искупљење“, према роману Бранимира Шћепановића, драматизација Слободан Обрадовић, режија Вељко Мићуновић, Српско народно позориште.

Међународна селекција "Кругови"

„Отац, Кћи и Дух Свети“, текст Мате Матишић, режија Јануш Кица, Сатиричко казалиште Керемпух, Загреб (Хрватска); „Бој на пожиралнику“, према новели Прежихова Воранца, режија Јернеј Лоренци, копродукција Прешерново гледалишче Крањ и Местно гледалишче Птуј (Словенија); и „Дрвене птице“, текст Лидија Дедуш, режија Иван Плазибат, копродукција Хрватско народно казалиште Вараждин и Хрватско народно казалиште Загреб (Хрватска).