БЕЛИ ДУД У БЕЛОМ БЛАТУ СТАР ВИШЕ ОД 120 ГОДИНА Споменик природе потребно је сачувати од пропадања; Ево како га спасити

За заштићено природно добро треће категорије проглашен је на основу Студије заштите из 2005. године коју је израдио Покрајински завод за заштиту природе. Налази се у Улици Иве Лоле Рибара, испред кућног броја 17, и процењује се да је стар више од 120 година. Висина стабла је девет метара, док је пречник крошње 16 метара.

„Пре стављања под заштиту, бели дуд је био у лошем стању и умањене виталности. Гране су у међувремену орезане и додатно међусобно учвршћене челичним сајлама. Редовне мере заштите стабла од болести и штеточина допринеле су да се трулеж не шири, пукотина је зацелила и крошња је, сем гране над кућом, ојачала и значајно виталнија”, наводи се у Плану управљања спомеником природе „Бели дуд у Белом Блату” за период од 2024. до 2028. године, који је израдила Установа „Резервати природе” из Зрењанина.

У овом документу се истиче да је земљиште на ком се налази дуд у државној својини и у заштићеној зони Специјалног резервата природе „Стари Бегеј - Царска бара”. Додаје се и да ово заштићено природно добро има велики значај са аспекта екологије, културно-историјских вредности, васпитно-образовног и туристичког становишта.

Највећи проблем је бетон у зони стабла, који спречава нормалан проток атмосферске воде до зоне кореновог система и у летњим месецима значајно повећава температуру земљишта. Негативни фактор је и локација у самом центру села, где се окупља најчешће омладина, која понекад чини штету заштићеном добру природе ломећи гране и оштећујући плочу која обележава добро, опомиње се у Плану управљања.

Локација дуда у заштићеној зони специјалног резервата природе обезбеђује чисту средину без индустријских и других загађивача, што позитивно утиче на виталност биљке.

„Резервати природе” су предложили мере које би допринеле добробити белог дуда у Белом Блату. Предвиђено је, између осталог, разбијање дела бетона и постављање дренаже која би уједно послужила и за фертигацију и заливање биљке. Неопходно је и обновити заштитну капу над шупљинама у рачви основних грана, која је због нечије обести нестала током 2012. године.  

 Ж. Балабан