Бели дуд родио као луд

Њих је било у свим деловима атара, служили су паорима за хладовину приликом одмора у копању, добро су рађали, гајила се свилена буба, пекла се ракија. Дудови су штитили атарске путеве, али и путнике, означавајући пут, па се и по месечнини могло ићи запрежним колима.

Данас је у самој вароши остало само неколико десетина дудова старих стабала, а три су остала у Улици Вука Караџића када се из центра крене ка стамбеном насељу Синај.

Редовни пролазници овим крајем града навикли су да почетком јуна улица замирише на дудове, али када зрели падну на асфалд, распадну се па шире мирис комине. Власници кућа испред којих се налазе стари дудови, а родили су ове године „као луди”, купе ове слатке беле плодове и сви знају да ће бити и овог лета дудоваче. Иначе, по стаблу се може скупити и двеста кила плодова. Пре десетак година надлежни су, а у склопу изградње и рекострукције атарских путева, засадили на стотине стабала дудова, што белих, црних, шарених, мургана... У једном делу атара, Старе Паланке, дудови су се делом примили и развили, али у атару Нове Паланке, или су се посушили, због незаливања после садње, или су искидани, покидани приликом изоравања њива. Проблем је, веле ратари, што има оних који скоро да ору и атарски пут, па су плуговима искидали младе саднице.

Некада су овде дудови чували и куће, јер Паланка је настала на мочвари, а дуд је позната водопија. Кажу да зрело стабло уме дневно да попије и преко 100 литара воде и тиме чува куће од влаге и рушења.

М. Суџум