АНДРЕЈ БАРНА ОСВОЈИО ЗЛАТО СА ШТАФЕТОМ И БРОНЗУ НА 100 СЛОБОДНО НА ЕП: Београд одличан залет за Париз
Српски пливач Андреј Барна заблистао је на Европском првенству које је у недељу завршено у Београду.
Освојио је овај Суботичанин злато у штафети 4х100 слободно са Велимиром Стјепановићем, Николом Аћином и Јустином Цветковим, те бронзу на 100 слободно. У појединачној трци је поправио и свој најбољи резултат и државни рекорд за 28 стотих делова секунде.
- Незаборавна недеља је иза мене, почевши са том незаборавном трком у којој сам освојио бронзано одличје. Улазећи у ово такмичење нисам знао шта да очекујем, јер се Европско првенство одржало баш у незгидан тренутак, месец дана пред Олимпијске игре. Зато смо на почетку сезоне почели да планирамо како да истемпирамо савршено форму за ово првенство, како да се ради макро и микро циклус. Дошао сам на ово Европско првенство потпуно спреман. Хтео сам да отпливам што је боље могуће пред домаћом публиком. У том финалу ме цела атмосфера понела, видевши родитеље, рођаке, пријатеље морао сам да отпливам за медаљу - казао је Барна за РТС.
Андреј Барна потиче из спортске породице, мајка се у младости бавила гимнастиком, отац је био јуниорски вицешамион у Југославији у скоку увис, а брат Филип иза себе има одличну кошаркашку сезону у суботичком Спартаку.
- Породица подржава и брата и мене. Родитељи су путовали са мном на такмичења, цео свет су пропутовали са мном, али видети брата на трибинама, који због својих спортских обавеза није толико у могућности да ме прати веома ми је значило. Поготово је значило после његове феноменалне сезоне да и ја успем овако добро да одрадим ово првенство. Видео сам да су поносни и моји и родитељи осталих чланова штафете и то ми је много значило - истакао је Барна.
Била је то прва медаља за Србију на европским првенствима у педесетометарским базенима после Стјепановићевог сребра на 200 слободно у Лондону 2016. године. Само дан касније после освојене бронзе Барна је са другарима из штафете стигао до злата.
- Били смо изненађени резултатом. Негде око девет увече сам завршио опоравак после сто слободно и знао сам да ме ујутру очекује надметање у штафети. Гледао сам како што боље да се опоравим и да помогнем момцима. Знао сам да имамо озбиљне шансе за медаљу, али злато нисмо очекивали. Отпливали смо јутарњу квалификациону трку и као први се квалификовали у финале. Знали смо и да ће неке земље мењати састав и ствити јаче пливаче у финалу. Али, нас је поново понела атмосфера, српске заставе свуда. Пред појединачну трку нисам имао трему, али када смо видели своје породице, пријатеље, навијаче није ми било свеједно. Сви знају колико нам значи овај пројекат штафета која је почео 2015. године. Постепено смо напредовали, побољшавали се сваке године, домогли се и европског и светског финала и коначно смо стигли до титуле 2024. године.
- У шатефтној трци пуно је важан тимски дух, јер ту пливање претсје да буде појединачан спорт и више се понашате као један тим. Ми смо цео тај дан вежбали измене, договарали се око стратегије. Веома је значајан и тај редослед, одлучили смо да мене ставимо као последњег, Велимира да отвори, јер има одличан старт. Направили смо добар план, Никола и Јустин су покушали у средини да одрже и да ми предају у најбољем могућем тренутку, да ја могу да се изборим за што бољи пласман. Све је било kkao смо испланирали и освојили смо злато - казао је Андреј.
На Олимпијским играма у Токију 2021. године Барни је мало недостајало до финала на 100 слободно, али је у полуфиналној трци оборио државни рекорд Милорада Чавића. Сада се припрема за Париз и одлучио је да то уради у родној Суботици, иако живи и тренира у САД, где је на постдипломским студијама програмирања.
- Одлучио сам да останем у Србији да не бих мењао временске зоне, јер што сам старији све више утиче на мене, па сам одлучио да остнем у Суботици. Ту имам подршку, добре услове. Што се тиче Токија, био сам девети, измакло ми финале. тамо сам ишао срећан што сам се уопште квалификаовао, нисам имао неке велике циљеве, тако да је то девето место за мене био успех. Тих 47,94 секунде је био феноменалан rеzultta и све до ове године нисам успео да га достигнем. Баш сам се мучио, толико сам био мотивисан за те Олимпијске игре да сам дао максимум и наредне две године нисам успео да досегнем то време. И ево сада када је било најбитније успео сам да поправим то време и да себи дам баш добар знак за Париз и да могу да се надам и више од самог финала - закључио је Барна.
Г. Маленовић
