КОНКРЕТНА САРАДЊА НАУКЕ И ПРИВРЕДЕ У АТАРУ МАРТОНОША Домаћи першун душу дао за регенеративну пољопривреду

И то по стогим постулатима регенеративне пољопривреде, те је од пре неколико дана озваничена и сарадња са Пољопривредним факултетом Универзитета у Новом Саду. Наиме, ова високошколска установа је један од суоснивача Савеза за регенеративну пољопривреду Србије и потенцијал Пољопривредног у овој области већ су препознале и светске компаније.

На том фону је почетком седмице тим стручњака са Факултета потписао са америчком компанијом TechnoServe и домаћом фирмом Телек Паприка вишегодишњи уговор о мониторингу биљне производње и очувања биодиверзитета, све у складу са начелима регенеративне пољопривреде. Нова сарадња науке и привреде је тако званично започета 24. јуна управо на парцелама Телек Паприке и ZZ Паприка из Мартоноша.

– Љубазним гостопримством агронома Виктора Данија, наш тим је извршио прво снимање терена са циљем састављања научног извештаја, који ће бити темељ за даљу успешну привредну праксу. Извештај при томе подразумева савете, сазнања, али и агрохемијске и микробиолошке анализе – појаснио нам је проф. др Велимир Младенов, са којим су у тиму још професори др Светлана Вујић и др Борислав Бањац.

На 200 хектара у Мартоношу поменута америчка компанија у сарадњи са домаћим институцијама негује постулате регенеративне пољопривреде. Поред очувања биодиверзитета и омогућавања суживота биљки и животиња, али и инсеката као најважнијих опрашивача, овај пројекат у привреди је, како вели др Младенов, од великог значаја, јер не промовише само гајење пољопривредних усева, већ и цветних база, да би инсекти били што присутнији. Традиционалних и конвенционалним начинима пољопривредне праксе, који укључују орање и превртање земљишта ослобађа се више угљеника и тиме се ремети однос угљеника и азота. Поштујући постулате регенеративне пољопривреде чува се угљеник, а долази и до повећања органске материје у земљишту – хумуса.

– Често су земљишта у интензивној производњи истрошена и осиромашена, јер су израубована, што неоптималном применом минералних ђубрива, што наводњавањем. Један од постулата ове пољопривредне праксе је да земљиште буде стално покривено и покровни усеви попут грашка или слачице су неизоставни део који чува земљиште од свих врста ерозија. Наши домаћини у овом пројекту често остављају грашак на парцели, те уколико је потребно плитко га затањирају и онда директно сеју кукуруз у такву парцелу – наводи проф. Младенов.

Подсетимо, биолошки диверзитет или биодиверзитет је разноликост живих организама у свим окружењима, као и разноликост унутар врста, између врста и између екосистема. Тек, суштина преласка конвенционалне у регенеративну пољопривреду управо је очување стања постојећег биодиверзитета, али и његово повећање. Јер, како појашњава проф. Младенов, повећање диверзитета парцеле ствара већу отпорност гајеног усева и самим тим смањује улагања у производњу.

– Што више биљних и животињских организама, који живе у синергији на једном пољу, смањују инпуте као што су агрохемикалије и класична ђубрива и доприносе одрживости овог система – истиче проф. Младенов. – Дакле, квантификовање биодиверзитета у одређеном станишту подразумева број присутних врста и број јединки тих врста. Тако се испуњава правило диверзитета у регенеративној пољопривреди: пошто- вање тренда природе да подстиче правила биодиверзитета, односно стварање разноврсног агроекосистема, уместо примене монокултуре засноване на малом броју врста. А основни циљ је очување угљеника у земљишту и примена шта мање агротехничких операција које укључују превртање земљишта.

Чест усев после кукуруза је пшеница, а у Мартоношу – першун је неизоставан. Першун лишћар представља састојак у сваком домаћинству, а Телек паприка је и највећи европски извозник овог усева. Першун захтева ситну структуру земљишта и равне парцеле, али коси се и до пет пута у сезони, све до новембра месеца. Наводњавање је неизоставни фактор који доприноси бољем пословању и производњи, али и поштовање савета струке.

– Домаћини ђубре у односу са анализе земљишта и не држе се класичног концепта где је сваки елемент неопходан, већ бирају формулације ђубрива на основу анализе. Са друге стране микробиолошке анализе користимо не би ли испитали активност корисних микроорганизама у земљишту и не би ли утврдили да ли и у којој мери, примењене мере регенеративне пољопривреде поспешују њихову активност – каже проф. др Владимир Младенов. – Пољопривредни факултет има важан задатак мониторинга овакве врсте производње и представља логистичку подршку где додатним саветима поспешује пословање, а својим саветима стручњаци најновија научна сазнања преводе у сарадњу са привредом.

Мирослав Стајић