РАСИПАМО ЛИ ДРАГОЦЕНУ ТЕЧНОСТ КОЈА ЖИВОТ ЗНАЧИ? Домаћинства у Србији плате годишње 23 милијарде динара за воду из водовода ПОГЛЕДАЈТЕ КОЛИКО ТЕК ВОДЕ ТРОШИ ПРИВРЕДА

По подацима Републичког завода за статистику, у 2023. години за потребе снабдевања питком водом било је захваћено 686 милиона кубних метара воде, што је за 2,3 одсто мање него у 2022, док је укупна количина отпадних вода из насеља била мања за 2,5 одсто него у 2022. години. Статистички подаци показују да су у 2023. од укупно захваћене количине воде 63,4 одсто подземне и изворске воде, 26,9 одсто је из водотокова, а 9,7 одсто су воде из језера и акумулација. Према подацима РЗС, корисницима је у прошлој години укупно испоручен 441 милион кубних метара воде, што је за 3,1 одсто мање од количине воде испоручене у 2022. години.

Домаћинствима је испоручен 321 милион кубних метара, што представља 72,8 одсто од укупно испоручене воде, индустријском сектору испоручено је 45 милиона кубних метара или 10,2 одсто, а осталим корисницима 75 милиона кубних метара или 16,9 одсто. Пошто је просечна цена кубика воде за домаћинства у Србији 71,62 динара, то значи да су домаћинства за трошкове воде прошле године издвојили око 23 милијарде динара, односно око 200 милиона евра. Ове износе треба увећати за још 10 одсто јер толико износи порез на додату вредност. Просечна цена кубика воде за привредне кориснике износи 128,33 динара, те је овај сектор на име трошкова воде прошле године издвојио око 5.800.000.000 динара, односно нешто више од 50 милиона евра, а и ове износе треба увећати за износ ПДВ-а.

Да се вода троши рационално и трошкови би била мањи ,али шта је ту је.

Подаци РЗС показују и да је, у поређењу са prеthodnom годином, домаћинствима испоручено за 1,6 одсто мање воде, док је индустријском сектору испоручено за 1,6 одсто више. Испорука воде у 2023. години осталим корисницима је такође била мања и то за 11,7 одсто. Удео губитака воде у укупном водозахвату прошле године, према статистичким подацима, мањи је за 0,8 одсто у односу на 2022. годину. Статистички подаци показују да је дужина водоводне мреже у 2023. износила 50.448 километара, што је 1,7 одсто више у односу на годину раније.

У Србији се наводњава 8,3 одсто коришћеног пољопривредног земљишта, а земљиште наводњава 27,5 одсто газдинстава, показују подаци из брошуре Републичког завода за статистику Попис пољопривреде 2023. Области с највећим учешћем газдинстава која наводњавају земљиште су Пчињска - 62 одсто, Нишавска - 47 одсто те Златиборска област - 26 одсто. Највише се наводњавају оранице и баште - 72 одсто, потом воћњаци - 23 одсто и виногради - два одсто, а када је реч о начинима наводњавања, највише се користи површинско наводњавање - 42 одсто, затим кап ко кап - 41 одсто, док је орошавање заступљено са 17 одсто.

Подаци РЗС показују и да је укупна количина отпадних вода из насеља у 2023. години била мања за 2,5 одсто него у 2022, као и да се количина отпадних вода испуштена у јавну канализацију смањила за 3,5 одсто, а да је количина отпадних вода испуштена у септичке јаме незнатно већа у поређењу с 2022. годином. Када је реч о испуштању отпадних вода у канализацију у 2023. години у односу на 2022, домаћинства бележе смањење од 2,1 одсто, индустријски сектор 1,2 одсто, а остали корисници 9,5 одсто. Статистички подаци показују и да је у 2023. пречишћено 6,7 одсто више отпадних вода него у 2022, а најзаступљенији начин пречишћавања био је секундарни третман. Мрежа јавне канализације у 2023. години била је дужа за 0,9 одсто у односу на 2022. годину.

Д. Млађеновић

Дневник/С. Шушњевић