RASIPAMO LI DRAGOCENU TEČNOST KOJA ŽIVOT ZNAČI? Domaćinstva u Srbiji plate godišnje 23 milijarde dinara za vodu iz vodovoda POGLEDAJTE KOLIKO TEK VODE TROŠI PRIVREDA

Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2023. godini za potrebe snabdevanja pitkom vodom bilo je zahvaćeno 686 miliona kubnih metara vode, što je za 2,3 odsto manje nego u 2022, dok je ukupna količina otpadnih voda iz naselja bila manja za 2,5 odsto nego u 2022. godini. Statistički podaci pokazuju da su u 2023. od ukupno zahvaćene količine vode 63,4 odsto podzemne i izvorske vode, 26,9 odsto je iz vodotokova, a 9,7 odsto su vode iz jezera i akumulacija. Prema podacima RZS, korisnicima je u prošloj godini ukupno isporučen 441 milion kubnih metara vode, što je za 3,1 odsto manje od količine vode isporučene u 2022. godini.

Domaćinstvima je isporučen 321 milion kubnih metara, što predstavlja 72,8 odsto od ukupno isporučene vode, industrijskom sektoru isporučeno je 45 miliona kubnih metara ili 10,2 odsto, a ostalim korisnicima 75 miliona kubnih metara ili 16,9 odsto. Pošto je prosečna cena kubika vode za domaćinstva u Srbiji 71,62 dinara, to znači da su domaćinstva za troškove vode prošle godine izdvojili oko 23 milijarde dinara, odnosno oko 200 miliona evra. Ove iznose treba uvećati za još 10 odsto jer toliko iznosi porez na dodatu vrednost. Prosečna cena kubika vode za privredne korisnike iznosi 128,33 dinara, te je ovaj sektor na ime troškova vode prošle godine izdvojio oko 5.800.000.000 dinara, odnosno nešto više od 50 miliona evra, a i ove iznose treba uvećati za iznos PDV-a.

Da se voda troši racionalno i troškovi bi bila manji ,ali šta je tu je.

Podaci RZS pokazuju i da je, u poređenju sa prethodnom godinom, domaćinstvima isporučeno za 1,6 odsto manje vode, dok je industrijskom sektoru isporučeno za 1,6 odsto više. Isporuka vode u 2023. godini ostalim korisnicima je takođe bila manja i to za 11,7 odsto. Udeo gubitaka vode u ukupnom vodozahvatu prošle godine, prema statističkim podacima, manji je za 0,8 odsto u odnosu na 2022. godinu. Statistički podaci pokazuju da je dužina vodovodne mreže u 2023. iznosila 50.448 kilometara, što je 1,7 odsto više u odnosu na godinu ranije.

U Srbiji se navodnjava 8,3 odsto korišćenog poljoprivrednog zemljišta, a zemljište navodnjava 27,5 odsto gazdinstava, pokazuju podaci iz brošure Republičkog zavoda za statistiku Popis poljoprivrede 2023. Oblasti s najvećim učešćem gazdinstava koja navodnjavaju zemljište su Pčinjska - 62 odsto, Nišavska - 47 odsto te Zlatiborska oblast - 26 odsto. Najviše se navodnjavaju oranice i bašte - 72 odsto, potom voćnjaci - 23 odsto i vinogradi - dva odsto, a kada je reč o načinima navodnjavanja, najviše se koristi površinsko navodnjavanje - 42 odsto, zatim kap ko kap - 41 odsto, dok je orošavanje zastupljeno sa 17 odsto.

Podaci RZS pokazuju i da je ukupna količina otpadnih voda iz naselja u 2023. godini bila manja za 2,5 odsto nego u 2022, kao i da se količina otpadnih voda ispuštena u javnu kanalizaciju smanjila za 3,5 odsto, a da je količina otpadnih voda ispuštena u septičke jame neznatno veća u poređenju s 2022. godinom. Kada je reč o ispuštanju otpadnih voda u kanalizaciju u 2023. godini u odnosu na 2022, domaćinstva beleže smanjenje od 2,1 odsto, industrijski sektor 1,2 odsto, a ostali korisnici 9,5 odsto. Statistički podaci pokazuju i da je u 2023. prečišćeno 6,7 odsto više otpadnih voda nego u 2022, a najzastupljeniji način prečišćavanja bio je sekundarni tretman. Mreža javne kanalizacije u 2023. godini bila je duža za 0,9 odsto u odnosu na 2022. godinu.

D. Mlađenović

Dnevnik/S. Šušnjević