ПРЕХРАМБЕНА ИНДУСТРИЈА У СРБИЈИ ЈЕ КЉУЧНА На светску пијацу највише смо извозили воће и поврће

Лане је извезено робе у вредности од 28,63 милијарде евра, што чини раст од 3,7 одсто у односу на 2022. годину, док је увоз вредео 36,86 милијарди или 5,5 одсто мање него годину дана раније. Дефицит у еврима је износио 8,22 милијарде, што је смањење од 27,9 одсто у поређењу са prеthodnom годином.

Покривеност увоза извозом била је 77,7 одсто, што је више од покривености у истом периоду prеthodnе године, која је била 70,6 одсто. Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније чиниле су 59,7 одсто укупне спољнотрговинске размене Србије. Други по важности партнер су земље ЦЕФТА.

Важну ставку у наступу на светској пиаци имала је храна. Укупан лањски извоз био је 3,144 милијарде евра, увоз 2,56 милијарда, а то значи да смо имали позитивни салдо од 582,4 милиона евра.

На светску пијацу највише смо извезли воћа и поврћа у вредности од 1,031 милијарди евра, али је, с друге стране, и увоз воћа и поврћа био највећи јер смо га пазарили из иностранства за 660 милиона евра, а то значи да смо остварили позитиван скор од 371,8 милиона евра. Друго место у извозу хране држе житарице с продајом од 769,1 милиона евра, док је увоз био 298,8 милиона евра, а суфициф 463 милиона евра. Треће је сточна храна, коју смо продали у вредности од 397,3 милиона евра, увоз је био 150,2 милиона евра, а суфицит 247,1 милион евра. Не четвртом месту по извозу су зачини, кафа и чај и производи од њих с приходом од 198,2 милиона евра, док је увоз био 383,8 милиона и негативан салдо од 185,6 милиона.

Пети су млечни производи и јаја с извозом од 180,1 милион евра, увоз је био 212,5 милиона и негативан салдо од 32,4 милиона евра. Шесто место држе месо и месне прерађевине с продајом од 101,3 милиона евра, увозом од 293,7 милиона и негативним биласом од 192,4 милиона евра. Осми је шећер, производи од њега и мед с извозом од 79,9 милиона евра, увозом од 92,2 милиона и минусом од 12,2 милиона евра. Извоз живих животиња је био 48,1 милион евра, увоз 23,7 милиона и позитивни салдо од 24,4 милиона. На десетом место извоза хране је риба с приходом од 14,5 милиона евра, увозом 122,4 милиона и минусом од 122,4 милиона евра.

У извозу пића смо остварили позитиван салдо од 188,2 милиона евра, јер је извоз био 468,3 милиона, а увоз 180,1 милион. Такође, у плуси је и дуван и производи од њега и то 262,2 милиона евра, при чему је извоз износио 548 милиона евра, а увоз 286,8 милиона евра.

Генерално посматрано, извоз пољопривреде, шумарства и рибарства лане је био 986,8 милиона евра, увоз 977,7 милиона, а позитиван скор од 9,1 милиона евра.

Гледано по секторима, највећи извозник била је прерађивачка индустрија с релизованих 24,676 милијарди евра, увоз је био 26,664 милијарди и негативни салдо од 1,988 милијарди евра. 

Овде је кључна била прехрамбена индустрија с извозом од 2,7 милијарди евра, увозом од 2,07 милијарди и позитивним резултатом од 628,5 милиона евра.

Најавећи минус у овом сегменту имали смо код хемиске индустрије и то 1,64 милијарде евра, при чему је извоз био1,53 милиона, а увоз 3,8 милијарди.

Гледано по секторима, најгоре смо прошли у рударству и то због нафте и гаса. Руарство је имало извоз од 1,44 милијарде евра, увоз од 3,87 милијарди и минус од 2,42 милијарде евра. При томе, нафта и гас у извозу учествују с 1,8 милиона евра, док је увоз био 3,05 милијарди евра ,а минус 3,04 милијарде евра.