PREHRAMBENA INDUSTRIJA U SRBIJI JE KLJUČNA Na svetsku pijacu najviše smo izvozili voće i povrće

Lane je izvezeno robe u vrednosti od 28,63 milijarde evra, što čini rast od 3,7 odsto u odnosu na 2022. godinu, dok je uvoz vredeo 36,86 milijardi ili 5,5 odsto manje nego godinu dana ranije. Deficit u evrima je iznosio 8,22 milijarde, što je smanjenje od 27,9 odsto u poređenju sa prethodnom godinom.

Pokrivenost uvoza izvozom bila je 77,7 odsto, što je više od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, koja je bila 70,6 odsto. Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije činile su 59,7 odsto ukupne spoljnotrgovinske razmene Srbije. Drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA.

Važnu stavku u nastupu na svetskoj piaci imala je hrana. Ukupan lanjski izvoz bio je 3,144 milijarde evra, uvoz 2,56 milijarda, a to znači da smo imali pozitivni saldo od 582,4 miliona evra.

Na svetsku pijacu najviše smo izvezli voća i povrća u vrednosti od 1,031 milijardi evra, ali je, s druge strane, i uvoz voća i povrća bio najveći jer smo ga pazarili iz inostranstva za 660 miliona evra, a to znači da smo ostvarili pozitivan skor od 371,8 miliona evra. Drugo mesto u izvozu hrane drže žitarice s prodajom od 769,1 miliona evra, dok je uvoz bio 298,8 miliona evra, a suficif 463 miliona evra. Treće je stočna hrana, koju smo prodali u vrednosti od 397,3 miliona evra, uvoz je bio 150,2 miliona evra, a suficit 247,1 milion evra. Ne četvrtom mestu po izvozu su začini, kafa i čaj i proizvodi od njih s prihodom od 198,2 miliona evra, dok je uvoz bio 383,8 miliona i negativan saldo od 185,6 miliona.

Peti su mlečni proizvodi i jaja s izvozom od 180,1 milion evra, uvoz je bio 212,5 miliona i negativan saldo od 32,4 miliona evra. Šesto mesto drže meso i mesne prerađevine s prodajom od 101,3 miliona evra, uvozom od 293,7 miliona i negativnim bilasom od 192,4 miliona evra. Osmi je šećer, proizvodi od njega i med s izvozom od 79,9 miliona evra, uvozom od 92,2 miliona i minusom od 12,2 miliona evra. Izvoz živih životinja je bio 48,1 milion evra, uvoz 23,7 miliona i pozitivni saldo od 24,4 miliona. Na desetom mesto izvoza hrane je riba s prihodom od 14,5 miliona evra, uvozom 122,4 miliona i minusom od 122,4 miliona evra.

U izvozu pića smo ostvarili pozitivan saldo od 188,2 miliona evra, jer je izvoz bio 468,3 miliona, a uvoz 180,1 milion. Takođe, u plusi je i duvan i proizvodi od njega i to 262,2 miliona evra, pri čemu je izvoz iznosio 548 miliona evra, a uvoz 286,8 miliona evra.

Generalno posmatrano, izvoz poljoprivrede, šumarstva i ribarstva lane je bio 986,8 miliona evra, uvoz 977,7 miliona, a pozitivan skor od 9,1 miliona evra.

Gledano po sektorima, najveći izvoznik bila je prerađivačka industrija s relizovanih 24,676 milijardi evra, uvoz je bio 26,664 milijardi i negativni saldo od 1,988 milijardi evra. 

Ovde je ključna bila prehrambena industrija s izvozom od 2,7 milijardi evra, uvozom od 2,07 milijardi i pozitivnim rezultatom od 628,5 miliona evra.

Najaveći minus u ovom segmentu imali smo kod hemiske industrije i to 1,64 milijarde evra, pri čemu je izvoz bio1,53 miliona, a uvoz 3,8 milijardi.

Gledano po sektorima, najgore smo prošli u rudarstvu i to zbog nafte i gasa. Ruarstvo je imalo izvoz od 1,44 milijarde evra, uvoz od 3,87 milijardi i minus od 2,42 milijarde evra. Pri tome, nafta i gas u izvozu učestvuju s 1,8 miliona evra, dok je uvoz bio 3,05 milijardi evra ,a minus 3,04 milijarde evra.