Правоснажно потврђена ослобађајућа пресуда Космајцу

- Пресудом Апелационог суда у Београду   од 11. октобра, одбијена    је као неоснована жалба Вишег јавног тужиоца у Београду и потврђена првостепена пресуда - изјавила је Мирјана Пиљић, портпарол Апелационогог суда.

Сада правоснажном пресудом Вишег суда у Београду, изреченом пре пола године, оптужби су  ослобођени: геодете   Драги  Милидраг за кривично дело  злоупотребе службеног положаја,  Милан Рапајић за исто дело у помагању,  а Космајац да их је на то подстрекивао  приликом поступка уписа права својине  на свом приватном објекту на   Звездари, на  катастарској парцели , чији је био један од сукорисника, а  да би му наводно помогли да буде уписан као једини корисник те парцеле.

По наводима  оптужбе, 2010. године кад је Космајац поднео захтев за упис власништва на свом објекту на парцели у општини Звездара,   окривљени Милидраг  био је  руководилац пројекта за израду катастра непокретности за општину  Звездара, испред фирме којој је посао израде катастра уговором поверио  Републички геодетски завод (РГЗ), а Рапајић је био  власник агенције   за  геодетске  послове.

- По налажењу Апелационог суда,  у односу на  Драгија Милидрага, правилно је првостепени суд донео одлуку када је утврдио да у конкретном случају овај окривљени није имао својство службеног лица које је нужно за извршење овог кривичног дела - наводи Пиљић и додаје да Апелациони суд у својој одлуци наводи да су  у тражењу одговора на ово питање од посебног значаја  уговори између Републичког геодетског завода и фирме која је анагажована да за општину Звездара  изради Катастар  непокретности, на коју је у том смислу  РГЗ   пренео јавна овлашћења; и уговора о делу између  те фирме и  Милидрага.

По ставу Апелационог суда,  „анализом ова два уговора, може се несумњиво закључити  да је РГЗ као носилац јавних овлашћења искључиво имао уговорну обавезу према ангажованој фирми и да на било који начин није ушао у било какав уговорно-правни однос са   Милидрагом, а уговорни однос тог окривљног  и  фирме  ни на који начин се  није тицао Републичког геодетског завода. Теза тужиоца је, како наводи суд,  заправо да су јавна  овлашћења која је Републички геодетски завод  пренео на фирму уговарача, потом та фирма самим чином подуговарања  пренела на ангажовног Милидрага.  Међутим, „Апелациони суд сматра да се предмет службених овлашћења не може схватати на овај начин имајући на уму да би у том случају било могуће да  било какво, па и неовлаћено преношење овлашћења његовог јединог и изворног носиоца, буде посматрано као валидан носилац стицања статуса службеног лица и лица која одлучује о правама и обавзама грађана, што свакако није и не може бити случај. Такође Апелациони суд је мишљења да је и сам опис радње окривљеног Милидрага понуђен од стране јавног тужиоца који је касније преузет у чињенични опис ослобађајуће пресуде остао нејасан. Стога је Апелациони суд закључио да је покрећући поступак на наведени начин, односно са оваквим описом и оваквом правном квалификацијом јавни тужилац учинио пропуст који је касније додатно допринео нејасноћама у поступку доказивања и на крају и одлуци суда по овом питању - наводи Пиљић

Када је у питању окривљени Драгослав Космајац, према схватању Апелационог суда, „на основу чињеничног описа остаје нејасно да ли је том окривљеном  тужилац ставио на терет да је подстрекавао   Милидрага да изврши кривично дело злоупотреба службеног положаја или пак окривљног Рапајића на пружање помоћи Милидрагу за извршење овог кривичног дела“. Другим речима, каже Пиљић, Апелациони суд је мишљења да је  чињенични опис понуђен од стране тужиоца недовољно јасан у погледу основног питања које се тиче лица које је у конкретном случају наводно подстрекнуто. Поред тога, овакав опис лишио је и одбрану, а и остале учеснике поступка сазнања о томе на који се начин наводно подстрекавање извршено од стране окривљеног Космајца испољило у конкретном случају.

- Јасно је када се узме у обзир све наведено да овако неописану радњу није било могуће ни доказивати па ни доказати у кривичном поступку на начин који би био задовољавајући и који би омогућио суду да закључи да постоји извесност за доношење осуђуће пресуде - наводи суд.

Апелациони суд је такође мишљења да у односу на Милана Рапајића оправдано   првостепени суд  закључује да  радње које  се у оптужници наводе за тог окривљеног, а онако како су описане,   не представљају радње које би биле забрањене. Оптужницом се    Рапајићу приписује довођење у везу окривљених Милидрага и Космајца,  својеручно попуњавање, потписивање и подношење захтева за упис права својине окривљеног  Космајца, те  потписивање записника о укњижби права својине приликом његовог преузимања. 

- Реч је наиме о уобичајеним радњама које предузимају лица која попут окривљеног  Рапајића имају агенцију која се бави геодезијом и која за своје клијенте обављају услуге ове врсте. У том смислу, према схватању Апелационог суда првосетепени суд је правилно закључио да би се овакве и сличне радње евентуално могле сматрати радњама помагања само када би тужилац у току поступка доказао њихову противправност односно да су оне део ширег, недозвољеног плана чији би циљ био пружање помоћи, у конкретном случају службеном лицу у извршењу кривичног дела злоупотреба службеног положаја - наведено је у пресуди Апелационог суда.

Процес против Космајца покренут је   у новембру 2014. године, кад је био и ухапшен, а  из притвора  је пуштен у фебруару 2015. уз јемство  од   200.000 евра. Окривљени су од почетка  одбацивали оптужбе а по тврдњама одбране „држава није власник нити корисник дела парцеле“. 

На почетку  истраге,  Космајац је сумњичен и  за наводну утају пореза, због чега је својевремено био  поднет и оптужни предлог, али га је суд  одбио.

Иначе, пре него што је покренут поцес,  Космајца  је 2014. године,на једној конференцији за медије, прозвао тадашњи премијер,сада председник  Србије Александар Вучић, рекавши да је “извесни Космајац  највећи наркодилер у Србији и на Балкану”.

Приче којима је Космајац довођен у наводну везу с наркотицима никад нису стигле до процеса јер за то није било доказа.

Како се наводи у пресуди Апелационог суда, оптужницом Вишег јавног тужиоца у Београду окривљеном Драгију Милидрагу стављено је на терет да је у септембру   2010. године, као службено лице, руководилац пројекта за израду катастра непокретности за КО Звездара, испред привредног друштва  коме је Републички геодетски завод,  на основу уговора од 1. децембра 2008. године поверио вршење услуга израде катастра непокретности за КО Звездара, искоришћавањем свог службеног положаја, прибавио окривљеном  Драгославу Космајцу имовинску корист од 11.998.493,91 динара и у истом износу нанео штету Републици Србији, у чему му је помогао окривљени Милан Рапајић, а на шта га је подстрекао окривљени Драгослав Космајац. То  на тај начин што је   Рапајић довео у везу Космајца са својим познаником  Милидрагом, те по договору с њима својеручно попунио и потписао, а затим 8. јуна 2010. године и поднео Републичком геодетском заводу захтев којим   је тражен упис права својине   Космајца на објекту на катастарској парцели КО Звездара, након чега је   Милидраг као записничар узео учешће у раду комисије Републичког геодетског завода за излагање на јавни увид података о непокретности и правима на њима, која је одлучивало о захтеву Космајца и сачинила записник о укњижби права својине  Космајца   са уделом 1/1 на стамбеном објекту  у вези са којим је захтев и поднет   изграђеног на тој катастарској працели. Тај  записник је   Милидраг потписао као записничар али именом и презименом  лица  које тада није било присутно“. По оптужници,  „потом је  Милидраг сходно договору са  Космајцем у бази катастра непокретности, осим промена констатованих записником, без било каквог правног основа извршио брисање осталих сукорисника наведене парцеле површине 10 ари и 58 м2  и као јединог корисника уписао окривљеног Космајца  који је пре незаконитог уписа имао сукориснички удео“. Истовремено је, пише у оптужници,  Милидраг ту катастарску парцелу приписао у други лист непокретности у којем су биле уписане све парцеле чији је корисник Космајац са уделом 1/1, при чему је Рапајић записник о укњижби права својине својеручно потписао. Оптужницом се тврдило да је Милидраг  на тај  начин нанео штету Републици Србији и прибавио имовинску корист за окривљеног  Космајца у износу од 11.998.493,91 динара колико је износила тржишна вредност  дела од 763 квм катастарске парцеле  на којој је окривљени  Космајац неосновано уписан као корисник са уделом 1/1“.

Ј. Ј.