Pravosnažno potvrđena oslobađajuća presuda Kosmajcu

- Presudom Apelacionog suda u Beogradu   od 11. oktobra, odbijena    je kao neosnovana žalba Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrđena prvostepena presuda - izjavila je Mirjana Piljić, portparol Apelacionogog suda.

Sada pravosnažnom presudom Višeg suda u Beogradu, izrečenom pre pola godine, optužbi su  oslobođeni: geodete   Dragi  Milidrag za krivično delo  zloupotrebe službenog položaja,  Milan Rapajić za isto delo u pomaganju,  a Kosmajac da ih je na to podstrekivao  prilikom postupka upisa prava svojine  na svom privatnom objektu na   Zvezdari, na  katastarskoj parceli , čiji je bio jedan od sukorisnika, a  da bi mu navodno pomogli da bude upisan kao jedini korisnik te parcele.

Po navodima  optužbe, 2010. godine kad je Kosmajac podneo zahtev za upis vlasništva na svom objektu na parceli u opštini Zvezdara,   okrivljeni Milidrag  bio je  rukovodilac projekta za izradu katastra nepokretnosti za opštinu  Zvezdara, ispred firme kojoj je posao izrade katastra ugovorom poverio  Republički geodetski zavod (RGZ), a Rapajić je bio  vlasnik agencije   za  geodetske  poslove.

- Po nalaženju Apelacionog suda,  u odnosu na  Dragija Milidraga, pravilno je prvostepeni sud doneo odluku kada je utvrdio da u konkretnom slučaju ovaj okrivljeni nije imao svojstvo službenog lica koje je nužno za izvršenje ovog krivičnog dela - navodi Piljić i dodaje da Apelacioni sud u svojoj odluci navodi da su  u traženju odgovora na ovo pitanje od posebnog značaja  ugovori između Republičkog geodetskog zavoda i firme koja je anagažovana da za opštinu Zvezdara  izradi Katastar  nepokretnosti, na koju je u tom smislu  RGZ   preneo javna ovlašćenja; i ugovora o delu između  te firme i  Milidraga.

Po stavu Apelacionog suda,  „analizom ova dva ugovora, može se nesumnjivo zaključiti  da je RGZ kao nosilac javnih ovlašćenja isključivo imao ugovornu obavezu prema angažovanoj firmi i da na bilo koji način nije ušao u bilo kakav ugovorno-pravni odnos sa   Milidragom, a ugovorni odnos tog okrivljnog  i  firme  ni na koji način se  nije ticao Republičkog geodetskog zavoda. Teza tužioca je, kako navodi sud,  zapravo da su javna  ovlašćenja koja je Republički geodetski zavod  preneo na firmu ugovarača, potom ta firma samim činom podugovaranja  prenela na angažovnog Milidraga.  Međutim, „Apelacioni sud smatra da se predmet službenih ovlašćenja ne može shvatati na ovaj način imajući na umu da bi u tom slučaju bilo moguće da  bilo kakvo, pa i neovlaćeno prenošenje ovlašćenja njegovog jedinog i izvornog nosioca, bude posmatrano kao validan nosilac sticanja statusa službenog lica i lica koja odlučuje o pravama i obavzama građana, što svakako nije i ne može biti slučaj. Takođe Apelacioni sud je mišljenja da je i sam opis radnje okrivljenog Milidraga ponuđen od strane javnog tužioca koji je kasnije preuzet u činjenični opis oslobađajuće presude ostao nejasan. Stoga je Apelacioni sud zaključio da je pokrećući postupak na navedeni način, odnosno sa ovakvim opisom i ovakvom pravnom kvalifikacijom javni tužilac učinio propust koji je kasnije dodatno doprineo nejasnoćama u postupku dokazivanja i na kraju i odluci suda po ovom pitanju - navodi Piljić

Kada je u pitanju okrivljeni Dragoslav Kosmajac, prema shvatanju Apelacionog suda, „na osnovu činjeničnog opisa ostaje nejasno da li je tom okrivljenom  tužilac stavio na teret da je podstrekavao   Milidraga da izvrši krivično delo zloupotreba službenog položaja ili pak okrivljnog Rapajića na pružanje pomoći Milidragu za izvršenje ovog krivičnog dela“. Drugim rečima, kaže Piljić, Apelacioni sud je mišljenja da je  činjenični opis ponuđen od strane tužioca nedovoljno jasan u pogledu osnovnog pitanja koje se tiče lica koje je u konkretnom slučaju navodno podstreknuto. Pored toga, ovakav opis lišio je i odbranu, a i ostale učesnike postupka saznanja o tome na koji se način navodno podstrekavanje izvršeno od strane okrivljenog Kosmajca ispoljilo u konkretnom slučaju.

- Jasno je kada se uzme u obzir sve navedeno da ovako neopisanu radnju nije bilo moguće ni dokazivati pa ni dokazati u krivičnom postupku na način koji bi bio zadovoljavajući i koji bi omogućio sudu da zaključi da postoji izvesnost za donošenje osuđuće presude - navodi sud.

Apelacioni sud je takođe mišljenja da u odnosu na Milana Rapajića opravdano   prvostepeni sud  zaključuje da  radnje koje  se u optužnici navode za tog okrivljenog, a onako kako su opisane,   ne predstavljaju radnje koje bi bile zabranjene. Optužnicom se    Rapajiću pripisuje dovođenje u vezu okrivljenih Milidraga i Kosmajca,  svojeručno popunjavanje, potpisivanje i podnošenje zahteva za upis prava svojine okrivljenog  Kosmajca, te  potpisivanje zapisnika o uknjižbi prava svojine prilikom njegovog preuzimanja. 

- Reč je naime o uobičajenim radnjama koje preduzimaju lica koja poput okrivljenog  Rapajića imaju agenciju koja se bavi geodezijom i koja za svoje klijente obavljaju usluge ove vrste. U tom smislu, prema shvatanju Apelacionog suda prvosetepeni sud je pravilno zaključio da bi se ovakve i slične radnje eventualno mogle smatrati radnjama pomaganja samo kada bi tužilac u toku postupka dokazao njihovu protivpravnost odnosno da su one deo šireg, nedozvoljenog plana čiji bi cilj bio pružanje pomoći, u konkretnom slučaju službenom licu u izvršenju krivičnog dela zloupotreba službenog položaja - navedeno je u presudi Apelacionog suda.

Proces protiv Kosmajca pokrenut je   u novembru 2014. godine, kad je bio i uhapšen, a  iz pritvora  je pušten u februaru 2015. uz jemstvo  od   200.000 evra. Okrivljeni su od početka  odbacivali optužbe a po tvrdnjama odbrane „država nije vlasnik niti korisnik dela parcele“. 

Na početku  istrage,  Kosmajac je sumnjičen i  za navodnu utaju poreza, zbog čega je svojevremeno bio  podnet i optužni predlog, ali ga je sud  odbio.

Inače, pre nego što je pokrenut poces,  Kosmajca  je 2014. godine,na jednoj konferenciji za medije, prozvao tadašnji premijer,sada predsednik  Srbije Aleksandar Vučić, rekavši da je “izvesni Kosmajac  najveći narkodiler u Srbiji i na Balkanu”.

Priče kojima je Kosmajac dovođen u navodnu vezu s narkoticima nikad nisu stigle do procesa jer za to nije bilo dokaza.

Kako se navodi u presudi Apelacionog suda, optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okrivljenom Dragiju Milidragu stavljeno je na teret da je u septembru   2010. godine, kao službeno lice, rukovodilac projekta za izradu katastra nepokretnosti za KO Zvezdara, ispred privrednog društva  kome je Republički geodetski zavod,  na osnovu ugovora od 1. decembra 2008. godine poverio vršenje usluga izrade katastra nepokretnosti za KO Zvezdara, iskorišćavanjem svog službenog položaja, pribavio okrivljenom  Dragoslavu Kosmajcu imovinsku korist od 11.998.493,91 dinara i u istom iznosu naneo štetu Republici Srbiji, u čemu mu je pomogao okrivljeni Milan Rapajić, a na šta ga je podstrekao okrivljeni Dragoslav Kosmajac. To  na taj način što je   Rapajić doveo u vezu Kosmajca sa svojim poznanikom  Milidragom, te po dogovoru s njima svojeručno popunio i potpisao, a zatim 8. juna 2010. godine i podneo Republičkom geodetskom zavodu zahtev kojim   je tražen upis prava svojine   Kosmajca na objektu na katastarskoj parceli KO Zvezdara, nakon čega je   Milidrag kao zapisničar uzeo učešće u radu komisije Republičkog geodetskog zavoda za izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnosti i pravima na njima, koja je odlučivalo o zahtevu Kosmajca i sačinila zapisnik o uknjižbi prava svojine  Kosmajca   sa udelom 1/1 na stambenom objektu  u vezi sa kojim je zahtev i podnet   izgrađenog na toj katastarskoj praceli. Taj  zapisnik je   Milidrag potpisao kao zapisničar ali imenom i prezimenom  lica  koje tada nije bilo prisutno“. Po optužnici,  „potom je  Milidrag shodno dogovoru sa  Kosmajcem u bazi katastra nepokretnosti, osim promena konstatovanih zapisnikom, bez bilo kakvog pravnog osnova izvršio brisanje ostalih sukorisnika navedene parcele površine 10 ari i 58 m2  i kao jedinog korisnika upisao okrivljenog Kosmajca  koji je pre nezakonitog upisa imao sukorisnički udeo“. Istovremeno je, piše u optužnici,  Milidrag tu katastarsku parcelu pripisao u drugi list nepokretnosti u kojem su bile upisane sve parcele čiji je korisnik Kosmajac sa udelom 1/1, pri čemu je Rapajić zapisnik o uknjižbi prava svojine svojeručno potpisao. Optužnicom se tvrdilo da je Milidrag  na taj  način naneo štetu Republici Srbiji i pribavio imovinsku korist za okrivljenog  Kosmajca u iznosu od 11.998.493,91 dinara koliko je iznosila tržišna vrednost  dela od 763 kvm katastarske parcele  na kojoj je okrivljeni  Kosmajac neosnovano upisan kao korisnik sa udelom 1/1“.

J. J.