Зараде недовољне за трошкове

Фото: Дневник (Радивој Хаџић)

НОВИ САД: Зараде у Србији, слободно се може рећи, нису довољне да се покрију сви месечни трошкови и због тога је огроман број домаћинства сваког месеца принуђен на различите врсте финансијских гимнастика.

Посебно када се има у виду да ни просечна зарада често није довољна за подмиривање просечне потрошачке корпе, а добро је познато да велики број запослених кући на крају месеца однесе минималну зараду, која је око 22.000 динара. Због тога није ни чудо што новца никад нема довољно па су актуелне куповине на картице, чекове или на кредит.

На питање колико грађани Србије зарађују и за које трошкове издвају највише новца одговор је дала анкета о приходима и издацима домаћинстава, у којој је учествовало њих 6.457. На основу података Завода за статистику о приходима и издацима домаћинстава за прошлу годину, који су резултат анкете, просечни месечни приходи домаћинства у новцу и у натури били су 59.624 динара. Иако тај износ није довољан да се покрују трошкови просечне потрошачке корпе, прологодишњи приходи су, у односу на 2015. годину, номинално виши 3,1 одсто.

Више приходе остварила су домаћинства с градског подручја – у просеку 62.336 динара

Наравно, нису сва домаћинства имала исте просечне приходе, односно више приходе остварила су домаћинства с градског подручја – у просеку 62.336 динара, што је у поређењу с 2015. годином номинално повећање од 2,9 одсто. У осталом делу Србије приходи су били око 7.000 нижи и износили су 55.210 динара, али је и то, такође у односу на годину раније, повећање од 3,5 одсто.

Све што домаћинства приходују – и потроше, чак и више, јер су издаци за личну потрошњу прошле године износили 60.720 динара, а и ови подаци говоре да је, у односу на 2015. годину, било повећања, и то од 2,8 одсто. Издаци по домаћинству прошле године били су виши у градском подручју, где је било потребно 62.328 динара, што је повећање од 2,3 одсто у односу на 2015. годину. У осталом делу земље издаци за личну потрошњу прошле године зауставили су се на износу од 58.102 динара и били су 3,7 одсто виши него 2015. године. Што се тиче издатака за личну потрошњу домаћинства, највише новца, више од половине, отпада за храну и комуналне трошкове. Наиме, за храну и безалкохолна пића било је потребно 34,9 одсто прихода, док је за трошкове становање, воде, електричне енергије, гаса и осталих горива било потребно 16,7 одсто остварених прихода. Следе издаци за трансорт – 9,3 одсто, за остале личне предмете и остале услуге – 5,9 одсто, за комуникације – 5,3 одсто, а за алкохолна пића и дуван 4,6 одсто.

Готово трећина прихода од пензија

Анкета је обухватила и питање на који се начин остварују приходи у домаћинству, а одговори су показали да највећи удео у приходима домаћинства у новцу и натури, готово половину, чине зараде из редовног радног односа – 49,2 одсто. Потом следе пензије – 30,9 одсто, а након тога приходи од пољопривреде, лова и риболова – 4,5 одсто, натурална потрошња – 4,3 одсто, остала примања од социјалног осигурања – три одсто и приходи ван редовног радног односа – 2,5 одсто.

А да су просечна примања недовољна да се покрију месечни трошкови домаћинства сведочи и то што је просечна потрошачка корпа за децембар 2016. године износила је 67.874 динара и у односу на децембар 2015. године била је 1,4 одсто већа. Минимална потрошачка корпа за децембар 2016. године износила је 35.228 и односу на децембар 2015. године била је већа је 1,2 одсто.

Већ првог месеца ове године за пуњење просечне потрошачке корпе требало је 68.563 динара, односно око 700 динара више него у децембру 2016. године, док је у односу на јануар 2016. године просечна потрошачка корпа била 1,9 одсто већа. И за минималну потрошачку корпу у јануару је требало виша новца него последњег месеца прошле године јер је у јануару за пуњење минималне потрошачке корпе требало 35.517 динара, односно око 300 динара више. У односу на јануар 2016. године нова минимална потрошачка корпа већа је 1,4 одсто.

Добрила Млађеновић