Zarade nedovoljne za troškove
NOVI SAD: Zarade u Srbiji, slobodno se može reći, nisu dovoljne da se pokriju svi mesečni troškovi i zbog toga je ogroman broj domaćinstva svakog meseca prinuđen na različite vrste finansijskih gimnastika.
Posebno kada se ima u vidu da ni prosečna zarada često nije dovoljna za podmirivanje prosečne potrošačke korpe, a dobro je poznato da veliki broj zaposlenih kući na kraju meseca odnese minimalnu zaradu, koja je oko 22.000 dinara. Zbog toga nije ni čudo što novca nikad nema dovoljno pa su aktuelne kupovine na kartice, čekove ili na kredit.
Na pitanje koliko građani Srbije zarađuju i za koje troškove izdvaju najviše novca odgovor je dala anketa o prihodima i izdacima domaćinstava, u kojoj je učestvovalo njih 6.457. Na osnovu podataka Zavoda za statistiku o prihodima i izdacima domaćinstava za prošlu godinu, koji su rezultat ankete, prosečni mesečni prihodi domaćinstva u novcu i u naturi bili su 59.624 dinara. Iako taj iznos nije dovoljan da se pokruju troškovi prosečne potrošačke korpe, prologodišnji prihodi su, u odnosu na 2015. godinu, nominalno viši 3,1 odsto.
Više prihode ostvarila su domaćinstva s gradskog područja – u proseku 62.336 dinara
Naravno, nisu sva domaćinstva imala iste prosečne prihode, odnosno više prihode ostvarila su domaćinstva s gradskog područja – u proseku 62.336 dinara, što je u poređenju s 2015. godinom nominalno povećanje od 2,9 odsto. U ostalom delu Srbije prihodi su bili oko 7.000 niži i iznosili su 55.210 dinara, ali je i to, takođe u odnosu na godinu ranije, povećanje od 3,5 odsto.
Sve što domaćinstva prihoduju – i potroše, čak i više, jer su izdaci za ličnu potrošnju prošle godine iznosili 60.720 dinara, a i ovi podaci govore da je, u odnosu na 2015. godinu, bilo povećanja, i to od 2,8 odsto. Izdaci po domaćinstvu prošle godine bili su viši u gradskom području, gde je bilo potrebno 62.328 dinara, što je povećanje od 2,3 odsto u odnosu na 2015. godinu. U ostalom delu zemlje izdaci za ličnu potrošnju prošle godine zaustavili su se na iznosu od 58.102 dinara i bili su 3,7 odsto viši nego 2015. godine. Što se tiče izdataka za ličnu potrošnju domaćinstva, najviše novca, više od polovine, otpada za hranu i komunalne troškove. Naime, za hranu i bezalkoholna pića bilo je potrebno 34,9 odsto prihoda, dok je za troškove stanovanje, vode, električne energije, gasa i ostalih goriva bilo potrebno 16,7 odsto ostvarenih prihoda. Slede izdaci za transort – 9,3 odsto, za ostale lične predmete i ostale usluge – 5,9 odsto, za komunikacije – 5,3 odsto, a za alkoholna pića i duvan 4,6 odsto.
A da su prosečna primanja nedovoljna da se pokriju mesečni troškovi domaćinstva svedoči i to što je prosečna potrošačka korpa za decembar 2016. godine iznosila je 67.874 dinara i u odnosu na decembar 2015. godine bila je 1,4 odsto veća. Minimalna potrošačka korpa za decembar 2016. godine iznosila je 35.228 i odnosu na decembar 2015. godine bila je veća je 1,2 odsto.
Već prvog meseca ove godine za punjenje prosečne potrošačke korpe trebalo je 68.563 dinara, odnosno oko 700 dinara više nego u decembru 2016. godine, dok je u odnosu na januar 2016. godine prosečna potrošačka korpa bila 1,9 odsto veća. I za minimalnu potrošačku korpu u januaru je trebalo viša novca nego poslednjeg meseca prošle godine jer je u januaru za punjenje minimalne potrošačke korpe trebalo 35.517 dinara, odnosno oko 300 dinara više. U odnosu na januar 2016. godine nova minimalna potrošačka korpa veća je 1,4 odsto.
Dobrila Mlađenović