ЗАНИМАЊЕ КОЈЕ СЕ ТРАЖИ Куварима кашика упала у мед

Наиме, многи смерови нису довољно интресантни свршеним основцима да би донели одлуку да их похађају – па се ти смерови или угасе, или се разреди (различитих струка) спајају.

На тај начин се, такође, годинама одржава, али и продубљује, несклад између образовних профила који се школују и потреба тржишта рада, односно послодаваца. Тако већ годинама на тржишту рада поједини кадрови недостају, док за многе струке нема посла, па су свршени средњошколци за чије занимање послодавци не нуде радна места приморани на то да се преквалификују и обуче за неки други посао. Наравно, много је и занимања која су веома тражена на тржишту рада и у земљи и у иностранству, и то већ дуго, и то се добро зна, али и поред тога, разреди, попут оних у грађевинским, машинским и електротехничким школама – заправо школама у којима се изучавају занатска занимања – остају празни.

С друге стране, у средњим школама у којима се образује угоститељствски кадар, а пре свега кувари – разреди се врло брзо попуне. У њима се, попут гимназија, готово увек тражи место више, конкуренција је велика, а млади људи који изађу из тих клупа практично одмах по завршетку школе могу да се запосле. И поред тога што је интресовање за упис и школовање тог кадра велико и што се разреди брзо напуне – на тржишту рада кувари недостају, а кадрови којима је та струка занимање су међу најтраженијима, што им омогућава да релативно лако дођу до радног места.

Недостатак кувара и све већа потражња за тим кадром у Србији појачани су и тиме што су кувари дефицитарно занимање и у многим другим земљама, посебно онима у којима је туризам развијена привредна грана. Већ годинама многи српски мајстори кухиње одлучују се да оду да раде у Хрватској, Грчкој, Италији, Црној Гори, Словенији, али и другим европским земљама, па чак и на другим континентима, а иако се већина врати, много их и остане. Осим кувара и помоћних радника у кухињи, тражени су и конобари, шанкери, баристи, а то је посебно изражено током летњих месеци...

Недостатак појединих струка и недовољно стручан кадар за обаваљање одређених послова проблем је с којим се, осим Србије, суочавају и многе земље Европе. Осим радника у угоститељству, недостају и грађевински радници, возачи, баш као и они у области здравства, пре свега медицинске сестре, те фризери и козметичари... Одлазак грађана Србије у европске земље за оне који те послове знају да раде лакши је него за кадар неке мање атрактивне струке. Одлука да се оде на рад у иностранство често се доноси из егзистенцијалних разлога, али они нису једини. Наиме, зараде су и неколико пута више него у Србији, услови рада бољи, радници заштићенији, а трошкови живота могу се лакше затворити с месечним примањима.

Тако је и сада јер се у угоститељским објектима у ово доба, а због летње сезоне и повећаног обима посла, ангажује више радника, па се, на основу огласа, може рећи да је потреба за радницима у угоститељству веома изражена.

А да је понуда/потреба за радно место кувара и те како изражена, може се видети и кад се само овлаш погледају сајтови на којима се оглашавају слободна радна места, односно послодавци исказују потребу за радницима. Јасно је видљиво да предњаче огласи намењени раду у угоститељству, а за место кувара највише је расписаних радних места. У свима се, на првом месту и готово без разлике, траже кувари, пица-мајстори, роштиљ-мајстори, а следи помоћно особље у кухињи, па конобари.

Зараде се крећу од око 45.000 динара па навише – и изнад 80.000, што зависи од угоститељског објекта у којем се ради, радне позиције, искуства... а многи послодавци који за куваре нуде почетну плату од око 40.000 динара месецима не могу да попуне радно место.        

Д. Млађеновић