За произвођаче ракије до 15,5 милиона динара подстицаја

Воћарима и произвођачима ракије у Србији на располагању су бројне мере државне подршке захваљујући којима могу унапредити своју производњу, инвестирати у прераду и остварити бољу зараду, а један од примера јесте Владимир Ћурчић из села Милатовићи код Гуче који је користећи подстицаје успео да отвори дестилерију за производњу ракије одличног квалитета.

Ћурчић се, како каже, производњом ракије бави од малих ногу са оцем и дедом, а у њиховом породичном газдинству које је старо више од 200 година, истиче, "лампек, односно казан се никад није гасио".

Међутим и поред породичне традиције и посвећености, производњу су успели да унапреде тек када су почели да користе субвенције.

"Наш развој је текао јако тешко док нисмо ступили у контакт са људима из Управе за аграрна плаћања и дошли до сазнања какве све опције и помоћи пољопривредним газдинствима и регистрованим произвођачима ракије се нуде", истакао је Ћурчић, који је по образовању дипломирани економиста.

Он је прецизирао да су у последњих пет-шест година користили укупно пет врста подстицаја из програма националних мера, захваљујући којима су купили два трактора, зановили све прикључне машине и комплетан машински парк за обраду воћа и набавили практично сву опрему за једну мало већу дестилерију за производњу јаких алкохолних пића.

"У нашој производњи имамо две врсте воћа крушку и шљиву, од којих производимо наше премијум ракије. Годишња производња је од 70 до 100 тона, пласирамо на домаћем тржишту, у две земље смо почели извоз у мањим количинама, надамо се повећању годишњег промета", наводи Ђурчић.

Он истиче да и даље прате све мере које се објављују и планирају да и даље конкуришу за субвенције.

"Управо нам је на реду куповина нових казана, проширење производних капацитета у смислу објеката. Могу слободно да кажем, да није било субвенција јако тешко би овај развој текао", приметио је Ћурчић.

Директорка Управе за аграрна плаћања Биљана Петровић нагласила је да се кроз овај пример може видети како се паметним улагањем и коришћењем субвенција повећава производња и остварује додатни профит.

"Корисник је у prеthodnе три године, по информацијама којима располажемо, имао инвестиције од 12 милиона динара по којима је имао седам милиона динара повраћаја за те исте подстицаје. Ово је територија која има отежане услове за бављење пољопривредом и корисници могу да добију и до 65 одсто подстицаја. Треба размишљати плански, корак по корак", казала је Петровић.

Како је објаснила, овај произвођач је кренуо од почетка, са малом прозводњом, без довољно машина и опреме довољних за прераду и засадом шљиве који није изузетно велики да би могао да је користи у смислу продаје и остваривања прихода него је пронашао могућност у производњи ракије од те исте шљиве, касније од крушке.

"Оно што је јако важно је да је поред пољопривредног газдинства које је наш корисник имао регистровано, он у међувремену регистровао и предузетничку радњу која се бави прерадом шљиве и крушке и на тај начин направио озбиљан бренд и производњу, и оно што је такође важно је да планира да то све шири", истакла је Петровић.

Ћурчић је на самом почетку правио само једну врсте ракије, сада је већ две врсте ракије у продаји, а у плану је да се прави и трећа врста ракије која ће бити брендирана и заштићена.

Директорка Управе за аграрна плаћања је поновила како су Ћурчић и његова супруга, који су високообразовани и имају троје деце прави пример како се уз прави начин размишљања може стварно напредовати у пољопривреди и како она мало по мало, од додатне може постати примарна делатност.

"Ово је једна мала фабрика која је настала за производњу ракије... ја се надам да ће бити већа, јер кораци којима је корисник почео да иде су изузетно добри и показују могућност даљег ширења, продаје, улагања у маркетинг, у развој и повећање његових капацитета што мислим да су му неке наредне инвестиције и планови за будућност", закључила је Петровић.