Za proizvođače rakije do 15,5 miliona dinara podsticaja

Voćarima i proizvođačima rakije u Srbiji na raspolaganju su brojne mere državne podrške zahvaljujući kojima mogu unaprediti svoju proizvodnju, investirati u preradu i ostvariti bolju zaradu, a jedan od primera jeste Vladimir Ćurčić iz sela Milatovići kod Guče koji je koristeći podsticaje uspeo da otvori destileriju za proizvodnju rakije odličnog kvaliteta.

Ćurčić se, kako kaže, proizvodnjom rakije bavi od malih nogu sa ocem i dedom, a u njihovom porodičnom gazdinstvu koje je staro više od 200 godina, ističe, "lampek, odnosno kazan se nikad nije gasio".

Međutim i pored porodične tradicije i posvećenosti, proizvodnju su uspeli da unaprede tek kada su počeli da koriste subvencije.

"Naš razvoj je tekao jako teško dok nismo stupili u kontakt sa ljudima iz Uprave za agrarna plaćanja i došli do saznanja kakve sve opcije i pomoći poljoprivrednim gazdinstvima i registrovanim proizvođačima rakije se nude", istakao je Ćurčić, koji je po obrazovanju diplomirani ekonomista.

On je precizirao da su u poslednjih pet-šest godina koristili ukupno pet vrsta podsticaja iz programa nacionalnih mera, zahvaljujući kojima su kupili dva traktora, zanovili sve priključne mašine i kompletan mašinski park za obradu voća i nabavili praktično svu opremu za jednu malo veću destileriju za proizvodnju jakih alkoholnih pića.

"U našoj proizvodnji imamo dve vrste voća krušku i šljivu, od kojih proizvodimo naše premijum rakije. Godišnja proizvodnja je od 70 do 100 tona, plasiramo na domaćem tržištu, u dve zemlje smo počeli izvoz u manjim količinama, nadamo se povećanju godišnjeg prometa", navodi Đurčić.

On ističe da i dalje prate sve mere koje se objavljuju i planiraju da i dalje konkurišu za subvencije.

"Upravo nam je na redu kupovina novih kazana, proširenje proizvodnih kapaciteta u smislu objekata. Mogu slobodno da kažem, da nije bilo subvencija jako teško bi ovaj razvoj tekao", primetio je Ćurčić.

Direktorka Uprave za agrarna plaćanja Biljana Petrović naglasila je da se kroz ovaj primer može videti kako se pametnim ulaganjem i korišćenjem subvencija povećava proizvodnja i ostvaruje dodatni profit.

"Korisnik je u prethodne tri godine, po informacijama kojima raspolažemo, imao investicije od 12 miliona dinara po kojima je imao sedam miliona dinara povraćaja za te iste podsticaje. Ovo je teritorija koja ima otežane uslove za bavljenje poljoprivredom i korisnici mogu da dobiju i do 65 odsto podsticaja. Treba razmišljati planski, korak po korak", kazala je Petrović.

Kako je objasnila, ovaj proizvođač je krenuo od početka, sa malom prozvodnjom, bez dovoljno mašina i opreme dovoljnih za preradu i zasadom šljive koji nije izuzetno veliki da bi mogao da je koristi u smislu prodaje i ostvarivanja prihoda nego je pronašao mogućnost u proizvodnji rakije od te iste šljive, kasnije od kruške.

"Ono što je jako važno je da je pored poljoprivrednog gazdinstva koje je naš korisnik imao registrovano, on u međuvremenu registrovao i preduzetničku radnju koja se bavi preradom šljive i kruške i na taj način napravio ozbiljan brend i proizvodnju, i ono što je takođe važno je da planira da to sve širi", istakla je Petrović.

Ćurčić je na samom početku pravio samo jednu vrste rakije, sada je već dve vrste rakije u prodaji, a u planu je da se pravi i treća vrsta rakije koja će biti brendirana i zaštićena.

Direktorka Uprave za agrarna plaćanja je ponovila kako su Ćurčić i njegova supruga, koji su visokoobrazovani i imaju troje dece pravi primer kako se uz pravi način razmišljanja može stvarno napredovati u poljoprivredi i kako ona malo po malo, od dodatne može postati primarna delatnost.

"Ovo je jedna mala fabrika koja je nastala za proizvodnju rakije... ja se nadam da će biti veća, jer koraci kojima je korisnik počeo da ide su izuzetno dobri i pokazuju mogućnost daljeg širenja, prodaje, ulaganja u marketing, u razvoj i povećanje njegovih kapaciteta što mislim da su mu neke naredne investicije i planovi za budućnost", zaključila je Petrović.