Шверц на интернету нова мета инспекције
Штете од сиве економије ниједна земља није успела да избегне. Питање је само колико ће привредници који раде илегално успети да откину од бруто друштвеног производа.
Озбиљне процене говоре да се код нас ниво пословања ван закона и других прописа снизио испод 20 одсто. Да може још боље – свакако је извесно. Влада Србије усвојила је недавно Акциони план за спровођење Националног програма за сузбијање сиве економије. По речима министра финансија Синише Малог, реч је о свеобухватном и детаљном плану, који је усмерен на на потпуно сузбијање сиве економије. Једна од битних новина је портал е-Инспектор, који ће омогућити бољу комуникацију између инспектора па самим тим и успешније сузбијање нелегалног пословања. У Акционом плану су посебно зацртани сузбијање нелегалне трговине путем интернета те нелегалне градње, која је посебно изражена у већим градовима.
Инструменти за борбу против сиве економије познати су већ деценијама. То су унапређење ефикасности инспекцијског надзора, увођење подстицаја за легално пословање, смањење бирократских процедура те јачање пореске културе становништва.
У Србији је сива економија најзаступљенија у грађевинарству, трговини, угоститељству и адвокатури. Рад на црно такође спада међу популарније начине зараде. Национална алијанса за локални економски развој и Немача развојна агенција ГИЗ помогле су да се уведу олакшице за почетнике. Чак 71 одсто привредника зна за ту меру, а 87 одсто сматра да ће им помоћи да изађу из сиве зоне.
Е-трговина је код нас све популарнија и у сивој зони. Тако Иван Радак из НАЛЕД-а каже да је избила на прво место по приоритету Тржишне инспекције код контрола.
– Текстилни производи који се продају путем интернета су проблем, као и разне услуге које нуде козметички салони, попут дотеривања ноктију – објашњава он. – Угоститељство је такође проблем.
На веће пословање у легалној зони угоститеље ће подстаћи нове фискалне касе. Оне ће бити уведене наредне године и више су рачунар него каса. Оне омогућавају Пореској управи да истог тренутка када се поједина услуга или производ наплати, добију податке о томе. Тако ће порески инспектори моћи брзо да реагују уколико примете да, рецимо, током викенда увече нема ниједног издавања фискланог рачуна у препуном кафићу, што је фактички немогуће. Тако ће контрола брзо изаћи на лице места да провери шта се дешава.
Пореска (не)култура
Србија није једина земља која се мучи са сивом економијом – и наши суседи имају прилично висок ниво пословања у сивој зони: у Бугарској је то 42 одсто, а у Румунији 30. Свако мора сам да се избори, ту ни улазак у ЕУ и пуноправно чланство не помажу.
Подизање пореске културе обичних грађана није лако. У Србији борбу против сиве економије подржава 90 одсто грађана. Међутим. трећина њих не уме да препозна исправан фискални рачун. Образовање кроз наградне игре типа „Узми рачун и победи” ту помаже. Ко је због неисправног рачуна остао без награде, увек ће знати да препозна грешку, и то непогрешиво.
Сиву економију никада успешно не сузбија једна служба. Портал е-Инспектор омогућиће запосленима у инспекцијским службама да комуницирају између себе. Координација код контрола може знатно помоћи да се посленик из сиве зоне ухвати на делу. Код нелегалне градње, рецимо, сарадња инспектора може бити драгоцена.
Адвокати су до сада успевали да се успешно боре против увођења фискалних каса. Зато надлежнима остаје д или а их убеде, или да нађу други начин за контролу када су већ сумњиви.
Д. Вујошевић
