Šverc na internetu nova meta inspekcije

Ozbiljne procene govore da se kod nas nivo poslovanja van zakona i drugih propisa snizio ispod 20 odsto. Da može još bolje – svakako je izvesno. Vlada Srbije usvojila je nedavno Akcioni plan za sprovođenje Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije. Po rečima ministra finansija Siniše Malog, reč je o sveobuhvatnom i detaljnom planu, koji je usmeren na na potpuno suzbijanje sive ekonomije. Jedna od bitnih novina je portal e-Inspektor, koji će omogućiti bolju komunikaciju između inspektora pa samim tim i uspešnije suzbijanje nelegalnog poslovanja. U Akcionom planu su posebno zacrtani suzbijanje nelegalne trgovine putem interneta te nelegalne gradnje, koja je posebno izražena u većim gradovima.

Instrumenti za borbu protiv sive ekonomije poznati su već decenijama. To su unapređenje efikasnosti inspekcijskog nadzora, uvođenje podsticaja za legalno poslovanje, smanjenje birokratskih procedura te jačanje poreske kulture stanovništva.

U Srbiji je siva ekonomija najzastupljenija u građevinarstvu, trgovini, ugostiteljstvu i advokaturi. Rad na crno takođe spada među popularnije načine zarade. Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj i Nemača razvojna agencija GIZ pomogle su da se uvedu olakšice za početnike. Čak 71 odsto privrednika zna za tu meru, a 87 odsto smatra da će im pomoći da izađu iz sive zone.

E-trgovina je kod nas sve popularnija i u sivoj zoni. Tako Ivan Radak iz NALED-a kaže da je izbila na prvo mesto po prioritetu Tržišne inspekcije kod kontrola.

– Tekstilni proizvodi koji se prodaju putem interneta su problem, kao i razne usluge koje nude kozmetički saloni, poput doterivanja noktiju – objašnjava on. – Ugostiteljstvo je takođe problem.

Na veće poslovanje u legalnoj zoni ugostitelje će podstaći nove fiskalne kase. One će biti uvedene naredne godine i više su računar nego kasa. One omogućavaju Poreskoj upravi da istog trenutka kada se pojedina usluga ili proizvod naplati, dobiju podatke o tome. Tako će poreski inspektori moći brzo da reaguju ukoliko primete da, recimo, tokom vikenda uveče nema nijednog izdavanja fisklanog računa u prepunom kafiću, što je faktički nemoguće. Tako će kontrola brzo izaći na lice mesta da proveri šta se dešava.

Poreska (ne)kultura

Srbija nije jedina zemlja koja se muči sa sivom ekonomijom – i naši susedi imaju prilično visok nivo poslovanja u sivoj zoni: u Bugarskoj je to 42 odsto, a u Rumuniji 30. Svako mora sam da se izbori, tu ni ulazak u EU i punopravno članstvo ne pomažu.

Podizanje poreske kulture običnih građana nije lako. U Srbiji borbu protiv sive ekonomije podržava 90 odsto građana. Međutim. trećina njih ne ume da prepozna ispravan fiskalni račun. Obrazovanje kroz nagradne igre tipa „Uzmi račun i pobedi” tu pomaže. Ko je zbog neispravnog računa ostao bez nagrade, uvek će znati da prepozna grešku, i to nepogrešivo.

Sivu ekonomiju nikada uspešno ne suzbija jedna služba. Portal e-Inspektor omogućiće zaposlenima u inspekcijskim službama da komuniciraju između sebe. Koordinacija kod kontrola može znatno pomoći da se poslenik iz sive zone uhvati na delu. Kod nelegalne gradnje, recimo, saradnja inspektora može biti dragocena.

Advokati su do sada uspevali da se uspešno bore protiv uvođenja fiskalnih kasa. Zato nadležnima ostaje d ili a ih ubede, ili da nađu drugi način za kontrolu kada su već sumnjivi.

D. Vujošević