Све бање до краја године добијају новог газду

Тада је министар привреде Жељко Сертић најавио могућност да неке од њих остану у поседу државе.

Разлог за одлагање брзе приватизације српских бања, по његовој оцени, био је и тај што је део њих у спору државе с Републичком фондом за пензијско и инвалидско осигурање. Стога је Министарство привреде формирало Радну групу са задатаком да те спорове споразумно оконча, понуди решење за статус бања које су понуђене на продају и да се тек онда настави њихова приватизација. Министар је почетком године истакао да има бања које би могле функционисати самостално и да буду у власништу или државе или локалне самоуправе.



– У сваком случају, важно је да до краја године немају статус друштвеног власништва – нагласио је Сертић.

Да би заиста бање до краја године престале да буду друштвено власништво, консултантска кућа „Беоконекс” припрема моделе за промену власништва те би се на тендеру за продају ускоро могло наћи десет бањских лечилишта. Наиме, Агенције за приватизација ангажовала је ту консултантску кућу да направи процену капитала у специјалним болницама Бујановац, бања Ковиљача, Нишка бања, Златибор, Сокобања, Рибарска бања у Крушевцу, „Меркур” у Врњачкој бањи, као и Институт за лечење и рехабилитацију у Нишкој бањи и у „Термалу” у Врднику. У свим тим лечилиштима запослено је око 2.400 радника. У Агенцији за приватизацију објашњавају да су приватизационог саветника за првих десет бања изабрали половином јула те да је у току поступак прикупљања документације и података о специјалним болницама.



Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин тврди да неће бити дозвољено да домаћа бањска лечилишта изгубе здравствену функцију.

– Бањска лечилишта морају да остану на услузи нашим осигураницима – рекао је Вулин. – Влада Србије је основала радну групу на чијем сам челу, која се бави процесом приватизације бања. Заузет је јасан став да ће се за сваку бању радити посебно јер се њихове позиције разликују. Садашње руководство Фонда ПИО је рашчистило питање власништва и више нема спорних питања у погледу имовине чији је Фонд власник одраније.



Специјална болница за рехабилитацију „Термал” из Врдника једина је  бања с територије Војводине на списку за предстојећу приватизацију. Када се прошле године нашла на листи за продају међу 502 предузећа, махом губиташа, њен директор Зоран Бошњак био је затечен јер, како је изјавио, „не испуњавају ниједан услов за стечај, не знају шта се и како продаје”. Додао је да није урађена процена имовине „Термала”, да није решен спор с Фондом ПИО који, по тужби од пре годину, располаже правом на 40 одсто вредности бање, односно имовина која јој припада није правно решена. Уз то, тврдио је Бошњак, „Термал” је 2013. годину завришио са 1,7 милионом динара у плусу, а суфицит је забележио и прошле године.



Тврдио је Бошњак и да Специјална болница „Термал” по процени из 2013. године вреди 538 милиона динара, уз напомену да је током 2014. Војводина уложила додатних сто милиона динара, а 18 милиона је инвестирала сама бања. Током ове године у бањи су отворена два нова базена, а биланс на крају и ове године биће позитиван, уз знатан плус. Јуче нисмо успели да добијемо коментар директора Бошњака на нову најаву приватизације „Термала” до краја године, и поред обећања да ће нам се јавити, као ни објашњење да ли је нешто од прошле године спорних ствари у вези с имовином и статусом бање решено.



Љ. Малешевић

Фонд ПИО  власник бање Русанда



Фонд ПИО је успео након судских поступака да оствари власништво над одређеним бројем бања у Србији. Међу њима је бања Русанда у Меленцима, где је Фонд ПИО остварио 66 одсто власништва. Фонд ПИО потражује свој део у власништву над „Термалом” у Врднику, али тај поступак још није завршен.