Sve banje do kraja godine dobijaju novog gazdu

Tada je ministar privrede Željko Sertić najavio mogućnost da neke od njih ostanu u posedu države.

Razlog za odlaganje brze privatizacije srpskih banja, po njegovoj oceni, bio je i taj što je deo njih u sporu države s Republičkom fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje. Stoga je Ministarstvo privrede formiralo Radnu grupu sa zadatakom da te sporove sporazumno okonča, ponudi rešenje za status banja koje su ponuđene na prodaju i da se tek onda nastavi njihova privatizacija. Ministar je početkom godine istakao da ima banja koje bi mogle funkcionisati samostalno i da budu u vlasništu ili države ili lokalne samouprave.



– U svakom slučaju, važno je da do kraja godine nemaju status društvenog vlasništva – naglasio je Sertić.

Da bi zaista banje do kraja godine prestale da budu društveno vlasništvo, konsultantska kuća „Beokoneks” priprema modele za promenu vlasništva te bi se na tenderu za prodaju uskoro moglo naći deset banjskih lečilišta. Naime, Agencije za privatizacija angažovala je tu konsultantsku kuću da napravi procenu kapitala u specijalnim bolnicama Bujanovac, banja Koviljača, Niška banja, Zlatibor, Sokobanja, Ribarska banja u Kruševcu, „Merkur” u Vrnjačkoj banji, kao i Institut za lečenje i rehabilitaciju u Niškoj banji i u „Termalu” u Vrdniku. U svim tim lečilištima zaposleno je oko 2.400 radnika. U Agenciji za privatizaciju objašnjavaju da su privatizacionog savetnika za prvih deset banja izabrali polovinom jula te da je u toku postupak prikupljanja dokumentacije i podataka o specijalnim bolnicama.



Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin tvrdi da neće biti dozvoljeno da domaća banjska lečilišta izgube zdravstvenu funkciju.

– Banjska lečilišta moraju da ostanu na usluzi našim osiguranicima – rekao je Vulin. – Vlada Srbije je osnovala radnu grupu na čijem sam čelu, koja se bavi procesom privatizacije banja. Zauzet je jasan stav da će se za svaku banju raditi posebno jer se njihove pozicije razlikuju. Sadašnje rukovodstvo Fonda PIO je raščistilo pitanje vlasništva i više nema spornih pitanja u pogledu imovine čiji je Fond vlasnik odranije.



Specijalna bolnica za rehabilitaciju „Termal” iz Vrdnika jedina je  banja s teritorije Vojvodine na spisku za predstojeću privatizaciju. Kada se prošle godine našla na listi za prodaju među 502 preduzeća, mahom gubitaša, njen direktor Zoran Bošnjak bio je zatečen jer, kako je izjavio, „ne ispunjavaju nijedan uslov za stečaj, ne znaju šta se i kako prodaje”. Dodao je da nije urađena procena imovine „Termala”, da nije rešen spor s Fondom PIO koji, po tužbi od pre godinu, raspolaže pravom na 40 odsto vrednosti banje, odnosno imovina koja joj pripada nije pravno rešena. Uz to, tvrdio je Bošnjak, „Termal” je 2013. godinu zavrišio sa 1,7 milionom dinara u plusu, a suficit je zabeležio i prošle godine.



Tvrdio je Bošnjak i da Specijalna bolnica „Termal” po proceni iz 2013. godine vredi 538 miliona dinara, uz napomenu da je tokom 2014. Vojvodina uložila dodatnih sto miliona dinara, a 18 miliona je investirala sama banja. Tokom ove godine u banji su otvorena dva nova bazena, a bilans na kraju i ove godine biće pozitivan, uz znatan plus. Juče nismo uspeli da dobijemo komentar direktora Bošnjaka na novu najavu privatizacije „Termala” do kraja godine, i pored obećanja da će nam se javiti, kao ni objašnjenje da li je nešto od prošle godine spornih stvari u vezi s imovinom i statusom banje rešeno.



LJ. Malešević

Fond PIO  vlasnik banje Rusanda



Fond PIO je uspeo nakon sudskih postupaka da ostvari vlasništvo nad određenim brojem banja u Srbiji. Među njima je banja Rusanda u Melencima, gde je Fond PIO ostvario 66 odsto vlasništva. Fond PIO potražuje svoj deo u vlasništvu nad „Termalom” u Vrdniku, ali taj postupak još nije završen.