Српске манифестације заједно од државе затражиле подршку

Представници манифестационе привреде која обухвата фестивале, сајмове, конгресе, концертне промотере, изнајмљиваче опреме, тикетинг компаније и друге привредне субјекте, истакли су да ова грана доприноси преко 200 милиона евра, а генерише преко 10.000 сталних и више десетина хиљада хонорарних послова.



Послова који су сада на ивици, јер је криза изазвана коронавирусом најтеже погодила манифестациони сектор имајући у виду да су догађаји први који су угашени уз пад прихода од 100 одсто.



Они истичу да ова привредна грана од значаја за целокупно друштво је пред тоталним гашењем и потпуно је неизвесно да ли ће и када бити обновљена имајући у виду да у овом тренутку не постоји процена када би манифестације и у ком облику могле поново почети са радом.



„Нама је здравље и безбедност наших посетилаца и запослених на првом месту. Јасно нам је да се неке од наших манифестација нису могле одржати овог пролећа, као и да вероватно нећемо бити у прилици да ни током овог лета одржимо манифестације у уобичајеном формату на који су посетиоци навикли. Међутим, као што је то случај са угоститељским објектима, теретанама и другим услужним делатиностима, потребно је да се што хитније донесу одговарајуће мере како би тачно знали која су то правила и формати којима треба да се прилагодимо“, кажу у саопштењу.



Сматрају да није логично да свакодневно имају стотине хиљада људи у угоститељским објектима, а да није могуће направити концерт на отвореном за неколико стотина људи и то на просторима који иначе примају хиљаде, иако је то дозвољено у земљама које су далеко више погођене вирусом.



Пример дају Италију и Шпанију где ће у јуну бити дозвољени догађаји од готово хиљаду људи, док Ирски план отварања предвиђа и фестивале до 5.000 људи већ на лето, са могућим повећањем капацитета до краја августа или чак и раније ако здравствена ситуација настави да се убрзано поправља.



И друге европске земље, додају, укључујући и земље региона, убрзано доносе одлуке којима дозвољавају отварање граница и одржавање првих манифестација.



„Потребно је донети посебне економске мере подршке по узору на водеће европске и светске земље, које су у својим програмима економског опоравка акценат ставили на најугроженије привредне гране, а то су управо туризам и манифестације. Тек тада се економске мере могу назвати успешним, јер није логично да у оквиру ових мера све гране привреде добију исту подршку, имајући у виду да се пад прихода знатно разликује“, истичу организатори.



У саопштењу дају пример манифестационе привреде која је потпуно угашена и има пад прихода од 100 одсто, туризам приближно толико, док већина других грана привреде има или благи пад од 10-20 одсто (као што је прехрамбрена индустрија), или чак стреловит раст, као у случају фармацеутске индустрије.



„Стога сматрамо да је неопходно да се и у Србији донесу посебне секторске мере за туризам и манифестације, као што је то и било најављено. У томе могу да помогну примери великог броја европских држава које су предузеле конкретне мере како би помогле сектору културе и креативних индустрија. Најбољи пример је Немачка која је за помоћ креативне и културне индустрије наменила фонд од 50 милијарди евра, у виду грантова за мала предузећа, самозапослене и за покривање сталних трошкова“, поручују.



Осим тога, како додају, у овој држави је предвиђен и пакет бесповратне помоћи у износу од 10 милијарди евра за самозапослене у овим секторима у периоду од шест месеци.



Подсећају и да је Италија, као земља која је међу рекордерима броја жртава коронавируса је за манифестације музичку и филмску индустрију наменила 130 милиона евра помоћи.



Организације и уметници у Швајцарској имају право на бесповратна средства за покривање губитака насталих отказивањем или одлагањем догађаја, а Француској је за помоћ индустрији манифестација намењен пакет подршке у износу од 22 милиона евра.



„Чак су и владе мањих земаља одлучне да спрече пропаст било којег дела своје економије, па је тако естонска влада најавила помоћ од три милиона евра отказаним манифестацијама. Сличне мере биће објављене ове недеље у Мађарској, Белгији, Аустрији, Чешкој, али и низу земаља у нашем директном окружењу“, кажу организатори.



Они истичу да су манифестације значајно помогле развој туризма у Србији и представљају велику шансу за што бржи опоравак ове значајне привредне гране, поготово имајући у виду да стручњаци предвиђају да су нове генерације прве које ће се одважити на путовања, те да ће државе које то препознају брже обновити туризам од других.



„Манифестације могу да буду кључни фактор како би концепт Лета у Србији за младе постао атрактивна опција. Потенцијал развоја манифестационе и туристичке привреде је огроман и ове привредне гране могу да буду један од мотора развоја економије наше земље у будућности. Традиција сајмова, конгреса и највећих светских фестивала, богата је и чини нас поносним колико и наши спортисти, научници, пољопривредници и предузетници“, кажу они.



Писмо потписују Апграде, Арсенал, Белграде Беер Фест, Белграде Fashion Week, Београдски фестивал игре, Београдски сајам, БитефАртЦафе, Блендер, Централ Данце Евент, Charm Мусиц, Гигс Tix, DD Тицкетинг, Другсторе, EXIT, Glitch Рецордс, Гуитар Арт Фестивал, Камарад продукција, КЦ Град, као и Клуб 20/44, Лонг Play, Ловефест, Миксер, Мусиц Стар, Musicology, Nisville, Но Слееп Фестивал, Одличан хрчак, Поситиве Мусиц, Роцк Свирке, РТВ Сунце, Сцена АСМ, Сербиа Fashion Week, Смиле продуцтион, Стар Продукција, Студио - центар за културну едукацију, Сунчана река, Тицкет Висион, Вински маратон Палић.