ИСКОПАВАЊЕ ИСТОРИЈЕ На траси „Осмеха Војводине“ откривено 20 археолошких налазишта
На траси "Војвођанског осмеха" градитељима будуће брзе саобраћајнице испречили су се археолози који су пронашли веома вредне археолошке остатке, сведочанстве о хиљдугодишњем животу на овим просторима.
На првој деоници саобраћајнице налази се чак 20 археолошких локалитета. Откривена насеља из касноантичког периода, али и средњовековна насеља, а једно од њих може се повезати са насељем под иманом Пака, које је забележено у угарским и турским документима.
Сав пронађен археолошки материјал биће предат сомборском Градском музејуПокрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин започео је у мају 2024. године заштитне археолошке радове на траси брзе саобраћајнице „Осмех Војводине“, чија је изградња у току.
Радове изводи археолошка екипа Покрајинског завода, коју чине археолози и студенти археологије, у сарадњи са грађевинским извођачима који својим машинама уклањају слој орања са површина предвиђених за изградњу и са радницима из околних места, који раде на ручном ископу археолошких структура.
Остаци насеобина и некропола из прошлости, који се налазе на траси будућег пута, морају се детаљно истражити и документовати пре изградње и на тај начин заувек сачувати. Према речима археолога, на првој деоници саобраћајнице, од граничног прелаза код Бачког Брега па до Сомбора (до пута за Суботицу), на дужини од око 25 километара, налази се чак 20 археолошких локалитета.
- Овако велики број локалитета показује богатство овог простора у нашем најстаријем културном наслеђу – археолошком, као и интензивну насељеност кроз све периоде прошлости, условљену близином Дунава. Делимични радови су обављени на свих 20 локалитета, да би се стекла прецизна слика о садржају сваког локалитета и његовом карактеру. Данас се може рећи да су се овде налазила насеља у неолиту (каменом добу), бакарном, бронзаном и гвозденом добу, римском периоду и средњем веку. На свим локалитетима до сада је укупно откривено око 2.500 археолошких насеобинских структура – кућа, јама, пећи, ровова. Највећи број насеобина потиче из касноантичког периода, односно 3-4. века нове ере, а из истог периода истражена су и два гробља у атарима Бачког Брега и Бездана – објаснила је Ивана Пашић, археолог Покрајинског завода за заштиту споменика културе, а преноси Радио Дунав.
Према њеним речима, покојници су били сахрањивани у плитким ракама, оријентисани југ – север.
- У скоро сваком гробу налажене су глинене посуде у којима се приликом сахране остављала храна за покојника. Откривено је и неколико средњовековних насеља, а једно од њих, на потезу Црквена хумка у атару Бездана, може се повезати са насељем под иманом Пака, које је забележено у угарским и турским документима. Ова заштитна ископавања представљају највеће археолошке радове на територији сомборске општине од почетка развоја археолошке науке па до данас. Сав пронађен археолошки материјал биће предат сомборском музеју. Ово су најосновнији подаци, а ископавања ће се наставити и за неко време имаћемо много више података о сваком локалитету. Сада смо углавном у фази у којој смо документовали позиције и величину свих археолошких структура на сваком локалитету, а њихово ископавање тек предстоји – казала је Ивана Пашић
