Жетва пшенице кренула уз мањи род и одмеравање цене

Институт годинама уназад први започиње да жање хлебно зрно па је тако и ове године. Крајем прошле недење комбајни су ушли и у поља под јечмом.

По речима научног сарадника у Одељењу за стрна жита Научног института за ратарство и повртарство др Владимира Аћина за “Дневник”, на огледним пољима очекују се мањи приноси у односу на лањске, али др Аћин наглашава да  је прошле године, бар на пољима Инситута, пшеница одлично родила. 

- Пшенице ћемо имати ове жетве на огледним пољима мање што видимо голим оком, али када измеримо знаћемо тачно колики ће приноси бити - казао је др Аћин и рекао да је зрно влажно 14 процента, а треба да има 13 процената влажности, па ће се род сушити јер Научни инситут за ратарство и повртарство има услове за то.

Овогодишња пшеница сазревала је у сушним условима, нагласио је др Аћин,  наводећи да је током марта, априла и маја било упола мање падавина у односу просек.

- Још је рано говорити колики ће бити приноси по хектару на индивидуалним парцелама, али по свему судећи биће шаролики и зависиће од количине падавина, које су биле неуједначене – навео је др Аћин. 

Споменуо је да је, према подацима Републичког завода за статистику, петогоишњи просек за северу земље износио 5,2 тоне по хектару, а за цело подручје Србије 4,5 тоне по хектару. 

Оно што паоре свакако највише занима свакако је цена новог рода, а како сада ствари стоје то ће се тек извагати. Део паора, наиме, ових дана тражи 50 динара за килограм пшенице, али мало ко од учесника на тржишту верује да је могуће достићи ту вредност.

Директорка “Жита Србије “ Сунчица Савовић истакла је да од почетка рата у Украјини постоје велики логистички проблеми који додатно ограничавају могућност извоза житарица.

- Жетва стиже, а ми ћемо ући у нову економску годину с рекордним залихама пшенице, које процењујемо на преко 700.000 тона. Последњни пут смо имали толике залихе 2019. и 2020. године, али нисмо имали ситуацију да су складишта била пуна и кукуруза, тако да у овом тренутку апсолутно ништа не можемо да урадимо да се спасемо те ситуације – рекла је Сунчица Савовић.

Она је навела да је Удружење протеклих недеља имало састанке с представнцима амбасада Сирије, Палестине, Марока, Туниса, Чешке и још неких земаља, које траже да до краја октобра и у новембру купе од 200.000 до 500.000 тона житарица.

Србија ће имати пренете залихе пшенице двоструко веће него уобичајено, процене су да ће принос бити нешто мањи него 2021,  али ће у глобално једној од најнеизвеснијих година имати пшеницу и за своје потребе и за извоз, оценио је у разговору за Танјуг директор Продуктне берзе Милош Јањић.

Он каже да је прошле недеље цена пшенице на тој берзи била у паду, те да је била само једна трговина по цени од 39 динара за килограм без ПДВ-а.

- У недељи када треба да пршти од трговања, ми имамо једну трговину, то је дефинитивно дисбаланс у трговању - рекао је Јањић. 

Мали промет пшенице, упркос великим залихама и жетви која куца на врата за две до три недеље, Јањић објашњава неизвесношћу око тога шта ће се дешавати на тржишту.

- Извозници не уговарају у значајнијим количинама извоз јер не знају како ће се кретати цене, и како ће бити допуштен извоз, с којим механизмима, у наредном периоду. Самим тим је и пад цена на тржишту - каже Јањић.

З. Делић