ЈЕДЕМО ВИШЕ ПИЛИЋА НЕГО ИКАД Сектор живинарства бележи  стабилан раст иако европска производња не успева па прати потражњу

Иако пролази кроз одређене циклусе, живинарство у Србији представља грану сточарства која, има потенцијал за брз опоравак и раст. Наша земља поседује значајне предуслове за развој и извоз, посебно у светлу експанзије потражње за овом врстом меса на домаћем и међународном тржишту.

У светлу информације да светска и европска живинарска индустрија бележи раст последњих деценија, подстакнут све већом потражњом за јајима и месом живине, поставља се питање како стоји домаћа производња. Иако се људи све више окрећу исхрани живинским месом, европска производња не успева да прати потражњу.

За разлику од тренда у Европи и свету, у Србији је ситуација нешто другачија, каже за Бизпортал агроекономиста Милан Простран.

– Живинарство код нас пролази кроз циклусе, али има особину да се ситуација брзо поправи. Наша домаћа производња задовољава потребе тржишта, иако је угрожавају претње попут птичјег грипа, због којих може доћи до застоја. Ипак, захваљујући брзом опоравку сектора, производња успева да одговори на захтеве тржишта – истако је Простран.

Како наводе стручњаци, живина је постала први избор међу потрошачима, не само због нутритивних вредности, већ и због брзе и једноставне припреме. Поред тога, и узгој је знатно бржи у поређењу са другим гранама сточарства. Тако је за производњу килограма живинског меса потребно максимално 40 дана, односно укупно 60 дана од припреме објекта, усељавања једнодневних пилића, това, клања и паковања свежег меса.

– Пошто живинско месо користе све верске заједнице и све старосне категорије – од мале деце до старијих – живинарство би свакако требало додатно развијати. Такође, требало би унапређивати и органску производњу, јер иако то код нас још увек није обавезно, у Европској унији постоји захтев да се бројлери, односно месо и јаја, производе искључиво у подном узгоју. Осим што је то здравије, такав начин узгоја је и хуманији од кавезног система – додаје Простран.

Регулативе Европске уније доносе строже стандарде у области заштите животиња и еколошке одрживости. Иако Србија још није законски обавезна да примењује те прописе, они већ сада отежавају положај произвођачима ван ЕУ, па тако и српским. Уколико буду желели да извозе у земље Уније, наши произвођачи мораће да прилагоде производне процесе тим захтевима.

– Примедбе Европске комисије након њихових ревизија система у Републици Србији су попис живине, контрола здравља живине, и службена контрола. Ту треба да раде заједно Управа за ветерину и ветеринарске станице којима су поверени послови од јавног интереса, Програм мера здравствене заштите. Потребно је извршити попис газдинстава са живином, увести број јединки у јатима, затим категоризација газдинства. Велики број је невидљив у систему, то су мала сеоска газдинства, затим газдинства која остварују комерцијални вишак, на пример, тове пилиће 1000 или више комада и слично – објаснла је за Екапију  директорка ПУ Заједница живинара Сања Челебићанин.

Саговорник Бизпортала објашњава да, иако је сточарство генерално у кризи, Србија не треба да брине за живинарство, јер као земља богата кукурузом и сојом има предуслове за успешну производњу. Он сматра да би, уз адекватну сертификацију, било корисно развијати и органску производњу јаја и меса, јер за то постоје економски исплативи услови.

Живинари истичу да се за годину дана објекат капацитета 10.000 бројлера може напунити и испразнити чак пет и по пута. Циклус производње укључује чишћење, прање, дезинфекцију, постављање опреме и простирке, усељавање пилића, тов, клање и поновну припрему објекта. Према тој рачуници, могуће је произвести око 55.000 пилића годишње.

Упркос тржишним изазовима, сектор живинарства бележи стабилан раст, пише портал АгроНеwс. Према њиховим наводима, поједине фирме успешно унапређују производњу, уводе савремене технологије и поштују високе стандарде квалитета.

Тако је у 2021. години укупна добит износила 660,7 милиона динара, да би већ 2022. године скочила на 1,5 милијарди, док је у 2023. достигла 2,5 милијарди динара – што јасно говори о расту сектора.

Мирослав Ђурђевић из Ченеја изјавио је да цена житарица директно утиче на њихово пословање, односно профит, и да је у последњем периоду она знатно порасла.

– Наша фирма има складишни капацитет од 6.000 тона и током жетве откупљујемо житарице по повољнијим ценама, што нам омогућава стабилнију производњу – објаснио је он и додао да не могу да извозе јаја у Европску унију јер им то закон не дозвољава, али је указао и на високу малопродајну цену.

– Радимо искључиво за домаће тржиште. Повремено извеземо део производње у Црну Гору или Босну и Херцеговину, али немамо довољне капацитете. Производимо количине које задовољавају део домаћег тржишта. Јаја продајемо по 10–11 динара у велепродаји, док су у продавницама 23–24 динара. Мислим да су јаја производ са највишом маржом – казао је Ђурђевић.

Србија извози живинско месо у земље ЦЕФТЕ, односно у регион – Црну Гору, Босну и Херцеговину, Северну Македонију и Албанију, извоз је за сада мањи у односу на потенцијале које може да има.

Ако домаћи произвођачи искористе постојеће ресурсе и ускладе се са европским стандардима, живинарство би могло постати један од главних извозника у српској пољопривреди.

Бизпортал