Žetva pšenice krenula uz manji rod i odmeravanje cene

Institut godinama unazad prvi započinje da žanje hlebno zrno pa je tako i ove godine. Krajem prošle nedenje kombajni su ušli i u polja pod ječmom.

Po rečima naučnog saradnika u Odeljenju za strna žita Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo dr Vladimira Aćina za “Dnevnik”, na oglednim poljima očekuju se manji prinosi u odnosu na lanjske, ali dr Aćin naglašava da  je prošle godine, bar na poljima Insituta, pšenica odlično rodila. 

- Pšenice ćemo imati ove žetve na oglednim poljima manje što vidimo golim okom, ali kada izmerimo znaćemo tačno koliki će prinosi biti - kazao je dr Aćin i rekao da je zrno vlažno 14 procenta, a treba da ima 13 procenata vlažnosti, pa će se rod sušiti jer Naučni insitut za ratarstvo i povrtarstvo ima uslove za to.

Ovogodišnja pšenica sazrevala je u sušnim uslovima, naglasio je dr Aćin,  navodeći da je tokom marta, aprila i maja bilo upola manje padavina u odnosu prosek.

- Još je rano govoriti koliki će biti prinosi po hektaru na individualnim parcelama, ali po svemu sudeći biće šaroliki i zavisiće od količine padavina, koje su bile neujednačene – naveo je dr Aćin. 

Spomenuo je da je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, petogoišnji prosek za severu zemlje iznosio 5,2 tone po hektaru, a za celo područje Srbije 4,5 tone po hektaru. 

Ono što paore svakako najviše zanima svakako je cena novog roda, a kako sada stvari stoje to će se tek izvagati. Deo paora, naime, ovih dana traži 50 dinara za kilogram pšenice, ali malo ko od učesnika na tržištu veruje da je moguće dostići tu vrednost.

Direktorka “Žita Srbije “ Sunčica Savović istakla je da od početka rata u Ukrajini postoje veliki logistički problemi koji dodatno ograničavaju mogućnost izvoza žitarica.

- Žetva stiže, a mi ćemo ući u novu ekonomsku godinu s rekordnim zalihama pšenice, koje procenjujemo na preko 700.000 tona. Poslednjni put smo imali tolike zalihe 2019. i 2020. godine, ali nismo imali situaciju da su skladišta bila puna i kukuruza, tako da u ovom trenutku apsolutno ništa ne možemo da uradimo da se spasemo te situacije – rekla je Sunčica Savović.

Ona je navela da je Udruženje proteklih nedelja imalo sastanke s predstavncima ambasada Sirije, Palestine, Maroka, Tunisa, Češke i još nekih zemalja, koje traže da do kraja oktobra i u novembru kupe od 200.000 do 500.000 tona žitarica.

Srbija će imati prenete zalihe pšenice dvostruko veće nego uobičajeno, procene su da će prinos biti nešto manji nego 2021,  ali će u globalno jednoj od najneizvesnijih godina imati pšenicu i za svoje potrebe i za izvoz, ocenio je u razgovoru za Tanjug direktor Produktne berze Miloš Janjić.

On kaže da je prošle nedelje cena pšenice na toj berzi bila u padu, te da je bila samo jedna trgovina po ceni od 39 dinara za kilogram bez PDV-a.

- U nedelji kada treba da pršti od trgovanja, mi imamo jednu trgovinu, to je definitivno disbalans u trgovanju - rekao je Janjić. 

Mali promet pšenice, uprkos velikim zalihama i žetvi koja kuca na vrata za dve do tri nedelje, Janjić objašnjava neizvesnošću oko toga šta će se dešavati na tržištu.

- Izvoznici ne ugovaraju u značajnijim količinama izvoz jer ne znaju kako će se kretati cene, i kako će biti dopušten izvoz, s kojim mehanizmima, u narednom periodu. Samim tim je i pad cena na tržištu - kaže Janjić.

Z. Delić