EKSTREMNE VREMENSKE PRILIKE DONELE VELIKE GUBITKE POLJOPRIVREDI Milijardu evra povrća, voća, kukuruza, soje sprženo; Ratari prinuđeni da menjaju navike
Nezapamćeno toplo i sušno leto znatno će umanjiti prinose primarnih poljoprivrednih kultura – kukuruza, soje i suncokreta, ali će valjda i navesti poljoprivrednike da menjaju navike, krenu u što raniju setvu i koriste najnovije hibride stvorene pod uslovima već izmenjene klime, jer će oni najbolje odreagovati na ovakve ekstremne vremenske prilike.
Agroekonomski analitičar iz Novog Sada Branislav Gulan izjavio je za “Dnevnik” da je već izračunato, premda se kukuruz još žanje, da će gubitak zbog nižeg prinosa iznositi od 400 do 500 miliona dolara. Bez obzira na to što će kukuruza biti manje, Gulan kaže da to ne treba da nas zabrinjava, jer ćemo i u sušnoj godini ,po njegovoj proceni, imati viška kukuruza oko 1,3 miliona tona.
– Nemamo stoke i neće imati ko da ga pojede, pa će otići u izvoz – naveo je Gulan spomenuvši da nam je kukuruza ostalo i od prošlogodišnje žetve.
Što se tiče ostalih poljoprivrednih kultura, Gulan napominje da je rano govoriti koliko će novčano iznositi šteta, ali je izvesno da će svih poljoprivrednih proizvoda biti manje od 30 do 40 odsto nego u prosečnim godinama.
–Ni to ne treba da nas brine jer smo hrane uvek imali dovoljno za domaće potrebe i izvoz, pa će je biti i sada, u nezapamćeno sušnoj i toploj godini – kazao je Gulan i spomenuo da smo u prosečnim godinama u Srbiji imali 20 miliona tona svih poljoprivrednih proizvoda.
Agroekonomski analitičar Goran Đaković izjavio je za “Dnevnik” da procenjuje da će nas suša ove godine koštati preko milijardu evra.
– Toliko će iznositi samo šteta od manje sirovina svih poljoprvrednih proizvoda u ratrstvu, povrtarstvu, voćarstvu. Ali, šteta će biti i veća jer se proizvodi u poljoprivredi i prerađuju i vrede više para u odnosu na sirovine – predočio je Đaković.
Što se tiče suncokreta, sa njiva dolaze podaci da ima i loših i jako dobrih prinosa, preko dve tone zrna po jutru U proteklih deset godina prosečan prinos je bio od 2,9 do 3 tone po hektaru, a lane je bio malo niži, 2,7 tona. Očekivanja su, kaže dr Vladimir Miklič sa novosadskog Instituta ta ratarstvo i povrtarstvo, da ove godine neće biti velike razlike u prinosima u odnosu na lanjsku žetvu.
– Suncokret odlično izgleda na mnogim parcelama jer su ranija setva, rani hibridi i agrotehnika došli do izražaja. Smatram da će suncokret pokazati da je u ovakvim agrometeorološkim uslovima biljka koja će dati najsigurniji prinos u odnosu na druge prolećne kulture, jer se, na sreću, rod još skida. Iako je žetva krenula rano, već početkom avgusta, ne odvija se brzo, kao što smo se pribojavali, i to je pokazatelj da nije na svim poljima suncokret prebrzo sazreo.
Klima je soju najviše pogodila i ratari će imati najveće gubitke na toj kulturi. Na nekim parcelama ima je svega stotinu kilograma po hektaru. I soja se još žanje pa dr Vojin Đukić sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo ističe da s terena stižu izveštaji da je rod toliko mali da se poljoprivrednicima ne isplati kombajniranje.
– Koliko će biti soje znaće se kada se žetva završi, a koliki će biti gubici to znaju zemljoradnici, jer se institut ne bavi tim proračunima – kazao je dr Đukić i napomenuo da kod soje nije ovog leta bilo važno koji su hibridi sejani ni rokovi setve.
– Pođednako je stradala od suše, jedino što područje Podunavlja u Mačvi ima veće prinose, dok delovi gde se soja najviše seje, okolina Novog Sada, Sombora i Vrbasa, imaju podbačaj u prinosima.
Lane smo pod sojom imali, po podacima Poslovne zajednice „Industrijsko bilje“, 165.000 hektara a prsečan prinos je bio tri tone po hektaru. Ove setve, smatra se da je ove uljarice posejano na od 150.000 do 180.000 hektara.
Z. Delić
Foto: Dnevnik
