БИОСЕНС РАЗВИЈА УРЕЂАЈ ЗА ДЕТЕКЦИЈУ ГЕНЕТСКИ МОДИФИКОВАНОГ БИЉНОГ МАТЕРИЈАЛА Портабл ГМОметар за њиву и трпезу
Под окриљем новосадског Института Биосенс имплементира се пројекат ЛАБОУР, који за циљ има развој уређаја за теренску проверу да ли је биљни материјал генетички модификован.
Пројекат, који финансира Фонд за науку у оквиру Зеленог програма сарадње науке и привреде, у фокусу има четири пољопривредне културе - соју, кукуруз, пшеницу и уљану репицу.
Детекција ГМО је у нашој земљи од изузетне важности, будући да према актуелној законској регулативи, није дозвољена ни производња ни дистрибуција генетски модификованог биљног материјала. Јер, овде се ради о изменама генетског материјала „биљке од интереса” техникама генетичког инжењеринга, а пре свега уносом „страног” гена који омогуђава интродукцију жељене особине – било да се ради о отпорности према пестицидима и инсектицидима или повећању приноса.
И док се о ГМО соји пуно и зна и говори, поготово због чињенице да је она доминантна на америчким и јужноамеричким пољима, чињеница је да се итекако могу генетски модификовати и кукуруз, пшеница и уљана репица. Самим тим постоји ризик да на наше тржиште доспеју и овакве „дорађене” културе. Наравно, могуће је контролисати увоз, али само донекле, јер се ипак све своди на случајно узорковање материјала, који се онда шаље у лабораторије референтне за детекцију ГМО. Такав приступ захтева доста и времена и улагања.
– Тренутно у Србији не постоји начин за брзу, теренску проверу, на нивоу самог генетичког материјала, да ли се ради о ГМО или не. Уређај који развијамо треба то да омогући. Очекујемо да ћемо на тај начин значајно олакшати рад пољопривредницима, инспекцији, цариницима и другим учесницима у ланцу снабдевања, као и крајњим корисницима производа – каже за „Дневник” др Ивана Гађански, виши научни сарадник у Биосенсу и руководилац пројекта ЛАБОУР.
Суштина је дакле у томе да се развије биосензор који би било могуће користити директно на пољу, и при томе да буде бржи и у основи толико једноставан да може да га користи сваки пољопривредник – односно да неће бити неопходно prеthodno лабораторијско искуство. И то не само користећи семе, како је то сада најчешће, него и друге делове посматране биљке, попут листа или цвета. Процене су да би, будући да не захтева компликоване лабораторијске услове, резултат могао да се добије за мање од пола сата, а можда и брже.
Биосенс развија све елементе тог будућег уређаја, који ће садржати делове у којима се ДНК тј. генетички материјал, умножава методама молекуларне биологије, док ће се бележење и очитавање резултата вршити путем биосензора од иновативних наноматеријала, као што су графен и максени. Иначе, читав овај процес може се упоредити са, на пример, детекцијом нивоа шећера у крви.
Оно што је такође од изузетног значаја, методе које Биосенс развија у оквиру овог пројекта могу се касније применити и, рецимо, за детекцију патогених организама у води, храни, земљишту, а потенцијално и за развој тестова за изазиваче заразних болести, као што је нпр. корона вирус. Такође, могу се прилагодити и за примену у контроли следљивости производа.
У првој фази пројекта, која је сада у току, развија се тзв. доказ концепта који треба да доведе до формулисања радног прототипа уређаја - што се означава нивоом техничке спремности у рангу 3-5. У следећем кораку би Биосенс, у сарадњи са партнером из индустрије, аплицирао за другу фазу развоја тј. за подизање нивоа техничке спремности, односно за производњу уређаја и, коначно, његову комерцијализацију.
Мирослав Стајић