Отворена нова зграда института "Биосенс" у Новом Саду
Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић, европска комесарка за иновације, истраживање, културу, образовање и младе Марија Габријел и директор Института БиоСенс проф. др Владимир Црнојевић свечаним пресецањем врпце данас су отворили нову зграду Института на Суначном кеју у Новом Саду. Европска унија финансира Институт БиоСенс преко пројекта "Антарес" грантом у вредности од 14 милиона евра из програма „Ширење изврсности и проширење учешћа“ Хоризонта 2020.
Влада Србије је допринела са још 20 милиона евра, који су делом обезбеђени кроз повољан кредит Европске инвестиционе банке од 18 милиона евра. Овај износ посвећене је развоју истраживачке инфраструктуре попут нове зграде Института и најсавременије научне опреме. Са специфичним антивибрационим карактеристикама, ово је прва зграда ове врсте изграђена у Србији која омогућава примену високоосетљиве опреме за развој сензора, микро и нанотехнологија.
У присуству министара Маје Гојковић, Бранка Ружића, Јелене Беговић, Михаила Јовановића, Јелене Танасковић и Марка Благојевића, председника Скупштине Војводине Иштвана Пастора, председника Покрајинске владе Игора Мировића и бројних амбасадора, премијерка Брнабић је казала да је у питању дан који показује да се снови остварују и да вреди сањати велике снове.
- На понос свих нас у овој Србији јесте да имамо седиште једног европског центра изврсности, јединог ван Европске уније и ја се искрено надам, не још задуго ван ЕУ. И то управо у једној области која је не само данас важна, већ ће за будућност бити још важнија, а то је дигитална пољопривреда. То је у ствари нека синергија између технологије и пољопривреде. Нешто што је неопходно у временима климатских изазова и промена, да обезбедимо да пољопривреда буде одржива, да даје боље резултате, да ми као држава, уз помоћ науке, истраживања и научних института, дамо адекватну подршку нашим пољпоривредницима, да могу да наставе са својим послом и да могу да буду конкурентни у будућности – поручила је Брнабић том приликом.
По њеним речима, 2017. године, када је говорила о дигиталној пољпоривреди, многи су се смејали тој идеји.
- Да данас немамо Институт БиоСенс, да сутра не можемо да се ослонимо на њихово знање и истраживања, наша пољопривреда, колико год квалитетну земљу имали, а имамо је, не би могла да буде конкурентна. И питање је колико би још година уопште могла да буде продуктивна. Посебно је важно за науку и истраживање и развој у Србији то што смо показали да можемо да будемо центар изврсности нашег европског континента. Да ми, овде, можемо да будемо победници – нагласила је Ана Брнабић.
Она је казала да је пре шест година у свом првом експозеу као мандатарка Владе поменула БиоСенс, а да шест година касније отварање нове зграде показује да влада није променила курс, да су наставили " да верују у наше људе, у наше образовање, наше научне институте".
- Наставили смо да верујемо да ми можемо да направимо једну нову вредност, иновацију која ће послужити не само нама и региону, већ читавом свету. Да ми можемо да будемо победници у напредним технологијама, да се такмичимо и побеђујемо у конкуренцији најбољих и најстручнијих. То много значи пре свега генерацијама које долазе и то је оно што утире пут још јачој и просперитетнијој Србији – указала је Брнабић.
Подсетила је да је од 2016. године Влада много уложила у технолошку трку са светом, у којој је БиоСенс један од делова те приче. Брнабић је навела да су од тада основани научно-технолошки паркови и у Београду, Новом Саду, и у Нишу и у Чачку, и да су проширене зграде факултета универзитета у Београду, Новом Саду и Нишу.
- Направили смо најмодернији државни дата-центар у Крагујевцу, успоставили смо Институт за развој вештачке интелигенције. Данас смо једна од само 29 земаља које су чланице глобалног партнерства за развој вештачке интелигенције. Набавили смо суперкомпјутер за развој вештачке интелигенције, који је бесплатно доступан свим нашим научно-технолошким парковима, стартапима и иновационим компанијама и свим научно-истраживачким институтима – подсетила је председница владе.
За њу, како је истакла, то је крај само прве фазе улагања, јер Покрајинска влада шири НТП у Новом Саду, републичка влада то исто ради у Београду, у Чачку и у Нишу.
Резултати ових улагања виде се, како је указала Брнабић, што је Србија од класичне пољопривредне земље у 2014. години, дошла до тога да има најиновативнију пољопривреду, а да заправо савремене технологије вуку развој државе и привреде.
- Наш извоз информационо-комуникационих технологија, током 2022. године, био је вредан 2,7 милијарде евра. У прва два месеца ове године тај извоз је у ИКТ сектору невероватних 500 милиона евра, што је чак 44 одсто више него у истом периоду prеthodnе године. На добром смо путу да ове године имамо извоз само ИКТ сектора од четири милијарде евра створене вредности наше памети, знања, креативности и иновација. То је нешто што постаје доминанта наше екомоније – истакла је премијерка Ана Брнабић.
Европска комесарка Марија Габријел поручила је да ће БиоСенс бити светионик изврности, истраживања и иновација у Србији, региону, Европи и шире. Она се захвалила руководиоцима Био Сенса и проејкта Анатарес професору Црнојевићу и др Весни Бенгин, као и Влади Србије на непрекидној посвећености пројекту. По њеним речима, БиоСнес је показао како се долази до резултата уз заједничку помоћ ЕУ фондова и националних инвестиција.
- Институт БиоСенс, као нови центар изврсности, водиће српски екосистем иновација напред и у исто време обезбедиће примењива дигитална решења у пољопривреди. Рачунамо на вас да направите пробој у истраживању, иновацијама и образовању и да у исто време обезбедите безбедно и одрживо снабдевање храном за Европу – истакла је Габријел.
Како је навела, БиоСенс се кроз пројекат „Антарес” повезао са другим научним установама у ЕУ и укључио у трансфер знања. Габријел је додала да је БиоСенс успео да задржи младе теленте у Србији и да их промовише.
- Центар координира три текућа програма размене запослених. Нарасли сте са 50 на преко 150 запослених, са више од 50 доткора наука. До сада је кроз „Антарес” директно финансирано 37 нових радних места, са још 15 позиција које се очекују до краја пројекта. Значајно је ојачао научни капацитет Института, што је резултирало 36 нових Хоризон пројеката, 22 друга међународна пројекта, девет индустријских и 38 националних пројеката, са укупним приходом од око 20,5 милиона евра – истакла је Марија Габријел.
- Овде се развијају технологије које би требало да одговоре најдубљим друштвеним изазовима. Ви се заправо водите примером и већ сте показали да су пољопривреда и биотехнологија суштински сектор нашег свакодневног живота. Са новим начином иновација можемо боље да повежемо науку са иновацијама и образовањем, а све то кроз Центар за изврсност, лидерску улогу и таленат – закључила је европска комесарка Марија Габријел.
Уз изјаве захвалности ЕУ и Србији на подршци, директор БиоСенса др Владимир Црнојевић истакао је да је отварање нове зграде и почетак употребе технологије у њој почетак нове ере у науци Србије. Он је додао да се ради о једној од технолошки најзахтевнијих зграда у држави која прва у Европи има посебан вид система антивибрационог језгра.
По речима премијерке Ане Брнабић, осим што подиже просечну плату у Србији, овакав динамичан раст ИКТ сектора помаже да млади остану у држави и да се људи из дијаспоре враћају у Србију. Тако су само БиоСенс и Центар за развој вештачке интелигенције вратили више од 50 наших најстручнијих истраживача из целог света, навела је Брнабић. Уједно, како је напоменула, раст ИКТ-а доводи стране стручњаке у Србију која тиме постаје богатија земља са богатијим друштвом. Тако, у БиоСенсу сада ради 10 странаца из целог света.
- Следећа велика ствар за нас је свакако "Био 4" из области вештачке интелигенције и биотехнологије. Верујем да ће то бити следећа велика степеница за Републику Србију, потпуно нов и замајац за будућност и да ће нам донети раст у односу на кога ће овај раст ИТ-а изгледати мали и скроман – закључила је Брнабић.
Руководилац пројекта "Антарес" Весна Бенгин истакла је да нова зграда Института БиоСенс поседује насавременију опрему за израду микро и нано електронских кола, што би требало да обезбеди крупне пробоје у научном знању.
- Србија је данас препозната као научна дестинација, на конкурсе које објављујемо јављају се врхунски истраживачи из целог света. Студенти у Србији данас бирају смерове како би се лакше запослили у Институту БиоСенс и како би своје научне каријере градили у својој земљи. То су огромни резултати - поручила је Бенгин.
С. Крстић