Ко управља и саветује, заради 180.644 динара
Највећа јунска нето плата према делатностима, по подацима Републичког завода за статистику, забележена је у финансијским делатностима и делатностима осигурања – 95.232 динара, и већа је од републичке просечне плате за прошли месец 45.994 динара.
У делатности информисања и комуникације просечна нето плата у јуну била је 90.587 динара, у снабдевању електричном енергијом, гасом и паром 81.133, рударству 76.775, државној управи и обавезном осигурању 49.940.
Просечна јунска плата у саобраћају и складиштењу била је 49.566 динара, прерађивачкој индустрији 48.556, грађевинарству 45.358, здравству и социјалној заштити 43.694, а образовању 42.938. Она је у снабдевању водом и управљању отпадним водама износила 42.583 динара, пољопривреди, шумарству и рибарству 42.508, административним и помоћним услужним делатностима 39.706, у уметности, забави и рекреацији 38.439, трговини на велико и мало 37.747 и у осталим услужним делатностима 35.902.
Разлика између највеће и најмање плате остварене прошлог месеца по делатностима је 59.330 динара, јер толико се добије када се упореде зараде остварене у финансијским делатностима и делатности осигурања од 95.232 и зараде у осталим услужним делатостима од 35.902 динара. Другим речима, разлика између нето зарада у те две делатности већа је од просечне републичке плате, која је у јуну била 49.238 динара.
Још је већа разлика између зарада на појединачним пословима унутар делатности чије податке обрађује Републички завод за статистику. Тако запослени у управљачким делатностима и саветовању имају просечну нето јунску плату од 180.644 динара, а девет пута мање од њих зарадили су запослени у сакупљању, третману и одлагању отпада – свега 19.561 динар. На страну то што статистички подаци показују да је просечна нето зарада запослених у тој делатности мања од минималне зараде, а то не би смела да буде с обзиром на то да је минималац загарантован свима који раде осам сати дневно.
Друга највећа јунска нето плата забележена је у ваздушном саобраћају – 165.358 динара, затим у рачунском програмирању и консултантским делатностима – 160.891, па у услужним делатностима у рударству – 142.215, рекламирању и истраживању тржишта – 130.566. У делатности финансијских услуга прошлог месеца просечна нето зарада била је 110.979 динара, у експлоатацији сирове нафте и природног гаса 103.858, производњи дуванских производа 103.116 и производњи основних фармацеутских производа 101.601. То је девет делатностима у којима је јунска плата била изнад 100.000 динара, односно далеко изнад 500 евра као сна о просечној плати у Србији о којој сања огромна већина запослених.
Најмања просечна нето зарада прошлог месеца забележена је, као што је већ истакнуто, у сакупљању, третману и одлагању отпада – 19.561 динар, затим у кинематографији – 21.460, поправци рачунара и предмета за личну употребу – 25.567, помоћним делатностима у финансијским услугама и осигурању – 25.727, делатностима припремања и послужења хране и пића – 26.017, осталим личним услужним делатностима – 28.177, преради дрвета и производа од дрвета – 28.433, производњи одевних предмета – 29.203 и спортској, забавној и рекреативној делатности – 29.280.
Љ. Малешевић
Много више од просека
Осим послова у делатностима у којима је јунска плата „прешишала” 100.000 динара, има још 25 оних чија су просечна примања већа од просека републике од 49.238 динара. Међу њима, највећу просечну јунску плату забележили су запослени у производњи кокса и деривата нафте – 97.849 динара, затим делатност удружења – 88.566, програмске активности и емитовање – 87.543, производња рачунара, електронских и оптичких производа – 80.237, телекомуникације – 79.139, експлоатација угља – 78.524 и друге.