За радно место држава даје просечно око 5.500 евра

Бесповратна свота Министарства привреде обезбеђена је за три програма: за развојне пројекте, за почетнике у пословању и за набавку опреме. У оквиру програма подстицања предузетништва кроз развојне пројекте у овој години Министарство је определо 500 милиона динара за бесповратне подстицаје, а програм је комбинација гранта, који чини до 20 одсто инвестиција, док преостлаих 80 осто чини повољан кредит Фонда за развој. У циљу равномернијег развоја свих делова Србије, Министарство ће предузећима из најнеразвијених локалних самоуправа одобравати и веће учешће бесповратне своте – до 30 одсто укупне инвестиције.

По речима државног секретара у Министарству привреде Драгана Стевановића, услов да би предузетници добили бесповратан новац од државе је добар бизнис-план.

Прошле године смо због великог интересовања обезбедили додатних 300 милиона динара у односу на план од 1,3 милијарде, истакао је Стевановић.

Очекујемо, додоао је, веће интересовање и зато смо за ову годину и определили 1,7 милијарду динара.

Ако то буде мало, обезбедићемо још 300 милиона јер је развој малог и средњег предузетништва кључ развоја државе, најавио је Стевановић.

Он је додао да је лане основано 20.000 нових предузећа и отворено више од 55.000 нових радних места, што је резултат политике подстицаја.

Држава ће и ове године, као и прошле, давати и субвенције по радном месту, а Уредбом Владе Србије прописано је да се оне крећу од 3.000 до 7.000 евра по запосленом, у зависности од развијености локалне самоуправе. Стевановић објашњава да је ова влада наследила хаотично стање 2013. године, а онда законом утврдила оквир за висину субвенција.

Просек до 2013.године био је 10.000-11.000 евра по радном месту, а сада је 5.000-5.500 евра. У најразвијеним општинама то је до 3.000, а у неразвијенијим до 7.000 евра. Ми смо том мером помогли смањење стопе незапослености с 26 одсто на 11,3, из дефицита прешли у суфицит и постали земља која је по расту БДП-а на самом врху на европском нивоу, истакао је Стевановић.

Проблем је у томе што домаћи инвеститори немају радно интензивне пројекте, као „Леони” или „Јура”, где је 1.000-2.000 и више радних места. Код наших су пројекти мањи, са 100 до 300 радних места, казао је Стевановић.

Буџетом за ову годину планирано је око 15 милијарди динара за субвенције приватним предузећима, што је око 2,5 милијарде више него лане. Стевановић најављује да ће сада субвенције добијати компаније, односно инвеститори, који имају капитално интензивне пројекте да би Србија нашла своје место на мапи четврте индустријске револуције и долазили они улагачи који траже висококвалификане стручњаке.

Јер, само инвеститори који имају капитално интензивне пројекте могу обезбедити да плате  квалификованих српских радника буду преко 600 евра. 

Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж оценио је да је од велики користи за домаћу економију што су изменама и допунама Закона о улагањима страни и домаћи инвеститори изједначени јер је то довело до тога да све више домаћих фирми користи државне подстицаје за улагања.

На иницијативу ПКС-а, домаће компаније ће, као и стране, убудуће бити ослобођене царина на увоз машина из земаља ван ЕУ, односно оних с којима немамо нулту царину, а које представљају улог у основна средства, односно основни капитал, објаснио је Чадеж.

Према његовим речима, од 56 компанија чији су инвестициони пројекти подржани државним подстицајима у 2017. и 2018. години, чак 35 је домаћих из разних сектора привређивања – од агробизниса, преко индустрије до услуга.

То говори о јачању инвестиционог потенцијала домаће привреде, поручио је Чадеж.

Љ. Малешевић