Za radno mesto država daje prosečno oko 5.500 evra

Bespovratna svota Ministarstva privrede obezbeđena je za tri programa: za razvojne projekte, za početnike u poslovanju i za nabavku opreme. U okviru programa podsticanja preduzetništva kroz razvojne projekte u ovoj godini Ministarstvo je opredelo 500 miliona dinara za bespovratne podsticaje, a program je kombinacija granta, koji čini do 20 odsto investicija, dok preostlaih 80 osto čini povoljan kredit Fonda za razvoj. U cilju ravnomernijeg razvoja svih delova Srbije, Ministarstvo će preduzećima iz najnerazvijenih lokalnih samouprava odobravati i veće učešće bespovratne svote – do 30 odsto ukupne investicije.

Po rečima državnog sekretara u Ministarstvu privrede Dragana Stevanovića, uslov da bi preduzetnici dobili bespovratan novac od države je dobar biznis-plan.

Prošle godine smo zbog velikog interesovanja obezbedili dodatnih 300 miliona dinara u odnosu na plan od 1,3 milijarde, istakao je Stevanović.

Očekujemo, dodoao je, veće interesovanje i zato smo za ovu godinu i opredelili 1,7 milijardu dinara.

Ako to bude malo, obezbedićemo još 300 miliona jer je razvoj malog i srednjeg preduzetništva ključ razvoja države, najavio je Stevanović.

On je dodao da je lane osnovano 20.000 novih preduzeća i otvoreno više od 55.000 novih radnih mesta, što je rezultat politike podsticaja.

Država će i ove godine, kao i prošle, davati i subvencije po radnom mestu, a Uredbom Vlade Srbije propisano je da se one kreću od 3.000 do 7.000 evra po zaposlenom, u zavisnosti od razvijenosti lokalne samouprave. Stevanović objašnjava da je ova vlada nasledila haotično stanje 2013. godine, a onda zakonom utvrdila okvir za visinu subvencija.

Prosek do 2013.godine bio je 10.000-11.000 evra po radnom mestu, a sada je 5.000-5.500 evra. U najrazvijenim opštinama to je do 3.000, a u nerazvijenijim do 7.000 evra. Mi smo tom merom pomogli smanjenje stope nezaposlenosti s 26 odsto na 11,3, iz deficita prešli u suficit i postali zemlja koja je po rastu BDP-a na samom vrhu na evropskom nivou, istakao je Stevanović.

Problem je u tome što domaći investitori nemaju radno intenzivne projekte, kao „Leoni” ili „Jura”, gde je 1.000-2.000 i više radnih mesta. Kod naših su projekti manji, sa 100 do 300 radnih mesta, kazao je Stevanović.

Budžetom za ovu godinu planirano je oko 15 milijardi dinara za subvencije privatnim preduzećima, što je oko 2,5 milijarde više nego lane. Stevanović najavljuje da će sada subvencije dobijati kompanije, odnosno investitori, koji imaju kapitalno intenzivne projekte da bi Srbija našla svoje mesto na mapi četvrte industrijske revolucije i dolazili oni ulagači koji traže visokokvalifikane stručnjake.

Jer, samo investitori koji imaju kapitalno intenzivne projekte mogu obezbediti da plate  kvalifikovanih srpskih radnika budu preko 600 evra. 

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež ocenio je da je od veliki koristi za domaću ekonomiju što su izmenama i dopunama Zakona o ulaganjima strani i domaći investitori izjednačeni jer je to dovelo do toga da sve više domaćih firmi koristi državne podsticaje za ulaganja.

Na inicijativu PKS-a, domaće kompanije će, kao i strane, ubuduće biti oslobođene carina na uvoz mašina iz zemalja van EU, odnosno onih s kojima nemamo nultu carinu, a koje predstavljaju ulog u osnovna sredstva, odnosno osnovni kapital, objasnio je Čadež.

Prema njegovim rečima, od 56 kompanija čiji su investicioni projekti podržani državnim podsticajima u 2017. i 2018. godini, čak 35 je domaćih iz raznih sektora privređivanja – od agrobiznisa, preko industrije do usluga.

To govori o jačanju investicionog potencijala domaće privrede, poručio je Čadež.

LJ. Malešević